Barak Obama: Vreme za novu stranicu u Iraku

Predsednik SAD Barak Obama objavio je da je američka borbena misija u Iraku završena. On je u utorak uveče saopštio da je nova misija SAD da pružaju savetodavnu i drugu pomoć iračkim snagama bezbednosti.

Sedam i po godina pošto su američke snage izvršile invaziju na Irak, predsednik Obama zahvalio se vojnicima na službi i objavio da je njihova borbena misija okončana.

"Operacija Iračka sloboda je završena, a irački narod sada snosi najveću odgovornost za bezbednost svoje zemlje", poručio je predsednik.

U svom drugom obraćanju naciji iz Ovalne kancelarije od kada je stupio na dužnost, Obama nije proglasio pobedu u Iraku, već je rekao da je u toku prelazak na novu misiju.

"Za vreme ovog izuzetnog poglavlja američke i iračke istorije, ispunili smo svoju odgovornost. Sada je vreme da se okrene nova stranica“, izjavio je Obama.

Oko 50.000 američkih vojnika ostaće u Iraku, a poslednja grupa bi trebalo da napusti zemlju do kraja 2011. Predsednik je rekao da je nova američka misija pružanje savetodavne i drugih vrsta pomoći iračkim snagama bezbednosti, s kojima će Amerikanci sarađivati na anti-terorističkim misijama i zaštiti civila.

Obama je rekao da će sve više američkih civila pružati pomoć Iračanima u nastojanju da izgrade vladu i obnove zemlju posle višegodišnjeg rata.

"Samo Iračani mogu da izgrade demokratiju unutar svojih granica. Ono što Amerika može da uradi, i što će uraditi, jeste da pruži podršku iračkom narodu kao prijatelj i partner", poručio je Obama.

Skoro šest meseci posle izbora u Iraku, Obama je pozvao iračke lidere da ubrzano pristupe formiranju nove vlade.

Pre Obaminog govora, lider republikanske manjine u Predstavničkom domu američkog Kongresa DŽon Bejner još jednom je kritikovao predsednikovu politiku prema Iraku.

Bejner je na jednom skupu ratnih veterana podsetio da je Obama, pre nego što je izabran za predsednika, bio među političarima, koji su se protivili ratu u Iraku, a zatim, 2007, bili protiv povećanja broja vojnika.

“Neki lideri koji su se protivili, kritikovali i borili se svim silama protiv strategije povećanja broja vojnika sada ponosno pripisuju sebi zasluge za rezultate te strategije”, istakao je Bejner.

Iako je obećao nastavak podrške Iraku, predsednik Obama je izjavio da će neki američki vojnici iz Iraka biti premešteni u Avganistan, gde borba protiv Talibana i al-Kaide ulazi u desetu godinu.

“Poremetićemo operacije al-Kaide, dovešćemo do njenog raspada i poraza, dok ćemo ujedno sprečiti Avganistan da ponovo teroristima posluži kao baza. Zahvaljujući smanjenju naših snaga u Iraku, sada ćemo dobiti resurse neophodne da bi se krenulo u ofanzivu”, rekao je Obama.

Budući da oporavak američke privrede i dalje nailazi na prepreke, predsednik je svoju pažnju preusmerio ka ekonomiji, i poručio da je otvaranje radnih mesta za milione Amerikanaca, koji su ostali bez posla - trenutno najvažniji zadatak SAD.

Kraj borbenih operacija u Iraku

Predsednik Barak Obama je doputovao u Teksas i obišao vojnike u armijskoj bazi Fort Blis u El Pasu, iz koje je mnogo vojnika služilo tokom proteklih sedam godina u Iraku.

Predsednik je rekao vojnicima da njegov večerašnji govor naciji o završetku borbenih dejstava u Iraku, neće biti pobednički krug, i da u toj zemlji preostaje još mnogo posla. On je rekao vojnicima da zadatak Sjedinjenih Država u Iraku još nije gotov, bez obzira što je borbena etapa završena.

Na putu za Teksas, Obama je telefonom razgovarao nekoliko minuta sa bivšim predsednikom DŽordžom Bušom. U međuvremenu, zamenik predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost, Ben Rouds, rekao je novinarima koji putuju sa predsednikom, da je Bela kuća pozvala iračke lidere da pokažu "osećaj za hitnost" u formiranju nove vlade.

U samom Iraku, premijer Nuri al-Maliki je danas rekao da su iračke bezbednosne snage spremne da preuzmu punu odgovornost za obezbeđivanje građana i zemlje.

Maliki je u govoru koji je prenela nacionalna televizija, naglasio da je Irak "suverena i nezavisna" država. Sa Malikijem se danas sastao i američki potpredsednik DŽozef Bajden, koji sutra treba da predsedava svečanoj primopredaji komande, koja označava početak takozvane Operacije nova zora. U iračkom ratu je poginulo više od 4400 američkih vojnika i više od sto hiljada iračkih civila.

Kakva je buduća uloga SAD u Iraku?

Kolona američkih oklopnih vozila kreće se kroz južni Irak tokom povlačenja prema Kuvajtu, 15. avgust 2010.

Sjedinjene Države su 31. avgusta na zvaničnoj ceremoniji u Bagdadu okončale svoju borbenu misiju u Iraku i privele kraju tranziciju ka savetodavnoj i ulozi obuke i podrške iračkim snagama. Ta nastojanja će se nastaviti do kraja naredne godine, ali se postavlja pitanje - šta posle toga.

Američke borbene jedinice napustile su Irak čime je broj američkih vojnika u toj zemlji smanjen na manje od 50 hiljada. Preostale trupe su ono što vojska naziva savetodavnim i pomoćnim brigadama. Njihova glavna misija je da pomognu iračkim snagama da se bolje osposobe za pružanje sofisticirane bezbednosti.

Dosadašnji komandant američkih snaga u Iraku, general Rej Odierno kaže da su Iračani spremni, ali da će još uvek biti prisutno dosta američkih vojnika, ne samo za obuku, već takođe za pomoć u vanrednim situacijama:

„Mi ćemo još uvek imati spremne snage na terenu kako bi, ukoliko do toga dođe i ako Iračani zatraže, mogli da im pomognemo.“

General Odierno je ukazao da Iračani treba da poboljšaju svoje kontraterorističke sposobnosti do kraja naredne godine mada priznaje da neće biti u potpunosti spremne čak ni u tom trenutku.

Penzionisani general-pukovnik američke armije DŽejms Dubik se slaže. General Dubik je bio na čelu misije obuke iračkih snaga 2007. i 2008. godine:

„U interesu američkih stratega je da Irak bude stabilan i da bude više demokratsko društvo. U našem interesu je da Irak bude prijateljska zemlja i za nas i za zapadne saveznike.“

Analitičar u institutu Brukings Majkl O’Henlon kaže da će potrebe Iračana postojati i posle 2011., kada bi, u skladu sa bilateralnim bezbednosnim sporazumom, svi američki vojnici trebalo da odu:

„Verujem da bi vojske obe strane želele da se nastavi taj profesionalni odnos na određenom nivou.“

O'Henlon dodaje da pored specijalizovane obuke, američko prisustvo može da pomogne u sprečavanju etničkog i sektaškog nasilja:

"Imajući u vidu investicije obe strane, tešku prošlost koju smo zajedno prošli, zašto bismo rizikovali ishitreno povlačenje, kada to verovatno nije najrazboritije rešenje.“

Međutim, general Dubik ukazuje da bi svaki zahtev američkih trupa da ostanu i posle 2011. morao da potekne od iračkih lidera. On i drugi stručnjaci primećuju da se to ne može desiti dok Iračani ne formiraju novu vladu:

„Moraće da bude formirana iračka vlada. Ta vlada će morati da shvati da se pravna osnova našeg prisustva u Iraku završava krajem 2011. Ukoliko žele neku pomoć moraće da je zatraže i potom bi vlade morale pregovorima da dođu do odgovarajućeg rešenja.“

I dok američke borbene snage odlaze, a eksplozije bombi odjekuju širom zemlje, irački lideri suočeni su sa još većim pritiskom da formiraju novu vladu – pet meseci nakon izbora. Za zavađene političare, današnja primopredaja će biti još jedan podsetnik da je budućnost zemlje u njihovim rukama.

(VOA)