петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Барак Обама потписао закон о финансијској реформи
Хроника

Барак Обама потписао закон о финансијској реформи

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 21. јул 2010.

Амерички председник Барак Обама потписао је закон којим се уводи најсвеобухватнија реформа на пољу регулативе америчког финансијског сектора од времена „велике депресије“ 1930-их.

Обама је закон потписао на церемонији којој је присуствовало око 400 чланова Конгреса, званичника, пословних људи и обичних грађана, а председник је поручио да је циљ закона спречавање ризичног понашања које је, пре готово две године, довело до финансијске кризе.

Једним потезом председниковог пенкала, финансијска регулатива постала је закон. Обама каже да тај нови закон представља победу потрошача:

„Ове реформе представљају највећу финансијску заштиту потрошача у историји наше земље.“

Међутим, неки републиканци већ покушавају да пониште тај закон.

„По мени је закон о финансијској реформи лоше осмишљен, и мислим да ће отежати америчким грађанима, а посебно фирмама, добијање кредита“, истакао је Џон Бејнер, лидер републиканске мањине у Представничком дому.

Председник Обама, међутим, указује на Американце који су се суочили са великим проблемима у ова тешка времена, а који би били заштићени да је постојала агенција за заштиту потрошача, која је уведена новим законом. Неки од тих Американаца присуствовали су потписивању закона.

„Влада је морала да се постара да грађани не буду обманути да купују опасне производе, које у ствари не разумеју“, објашњава Џон Хилсенрат, економски аналитичар Вол Стрит Журнала.

Поред заштите потрошача, финансијском реформом уводе се најозбиљнија ограничења рада великих банака од Велике депресије. Такође се предвиђа оснивање новог савета, који би имао моћ да затвори банке које су до сада сматране сувише важним за економију да би се дозволила њихова пропаст. У случају да такве банке пропадну, трошкове би сносили банкари, а не порески обвезници.

„Више неће бити спасавања банака, која финансирају порески обвезници“, поручио је председник Обама.

Директори већине великих банака позвани су да присуствују данашњој церемонији, али се позиву одазвао само извршни директор Сити групе.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер