Барак Обама нови председник САД

Кандидат демократа, Барак Обама нови је председник Сједињених Америчких Држава. Обама освојио 338 електорских гласова, Мекејн 155. Мекејн честитао победу 44. председнику САД.

"Ако има неко ко још сумња да је Америка место на којем је све могуће...То је одговор старих и младих, демократа и републиканаца... Нисмо никада били збир појединиаца ни збир црвених и плавих држава већ Сједињене Америчке Државе", рекао је Обама пред десетинама хиљада присталица, окупљених у чикашком Грент парку.

"Одавно смо оно чекали... Промена је стигла у Америку", рекао је Обама, који је победом на председничким изборима у парампарчад разбио једну од последњих догми у више од 200 година дугој историји америчке демократије.

Обама се, такође, захвалио Мекејну на галантним честиткама, али и жртвама које је поднео за Америку.

Честитке Буша и Мекејна

"Дошли смо до краја дугог путовања, честитао сам Обами што је изабран за председника земље коју обојица волимо... Он је успео да улије наду у оне Американце који, можда, нису веровали да је важно ко је председник", рекао је Мекејн, позвавши своје присталице да подрже новог председника САД.

"Увек сам веровао да Америка нуди једнаке могућности свима", рекао је Мекејн.

Победу Бараку Обами честитао је и председник САД Џорџ Буш.

Десетине хиљада присталица Барака Обаме окупиле се око Грент парка у Чикагу, како би прославиле историјску изборну победу, којом ће на челно месо Америке доћи 44. председник САД, али први афро-американац. На скупу се очекује долазак око милион људи.

После најскупље и најдуже кампање у историји америчке демократије, кандидат демократа, тамнопути Барак Обама, просто је прегази ривала из редова републиканаца Џона Мекејна.

Гласање је почело у два градића у држави Њу Хемпшир, Хартс Локејшну и Диксвил Ночу, где је Обама већ порушио традицију и победио на оба, додуше мала, бирачка места и прекинуо 40 година дугу доминацију републиканаца.

Упркос почетним проблемима, на око 200.000 биралишта забележена рекордна излазност, односно око 130 милиона гласача.

Обама је гласао у основној школи у Чикагу, док је његов кандидат за потпредседника Џо Бајден исто учинио десетак минута касније у градићу Вилмингтон у савезној држави Делавер.

Џон Мекејн гласао је на бирачком месту у методистичкој цркви у Фениксу у држави Аризона. Нешто раније гласала је и кандидаткиња републиканца за потпредседника  Сара Пејлин у граду Васила, у држави Аљаска, чији је гувернер од 2006. године.

Буш у илегали

Амерички председник Џорџ Буш неће се појављивати у јавности све док не буде познат исход избора у последњем покушају да се кандидат републиканаца Џон Мекејн у што је већој мери измакне од катастрофалног наслеђа осмогодишње владавине млађег Буша.

Бушов портпарол Скот Стенцл је рекао да су председникови саветници већ данима инсистирали да први човек, али и нико од званичника Беле куће не појављује у јавности на дан избора.

Такав развој ситуације, суштински, представљао је логичан наставак Мекејнове кампање, која је уложила огромане напоре не би ли се на неки начин удаљила од читаве серије непопуларних потеза Џорџа Буша, укључујући скандале са отмицама особа осумњичених за сарадњу са терористима, затвор Гвантанамо на Куби, ратове у Ираку и Авганистану и, повремено, звецкање оружјем у односима са Техераном.

Опет проблеми на биралиштима

Најозбиљнији проблем представљале су гласачке машине, јер се велики број тих апарата покварио одмах по отварању биралишта, а значајан број уопште није ни покренут. У граду Ричмонд у држави Вирџинија, изборне комисије прешле на традиционалан начин гласања пошто се, одмах по отварању биралишта, покварило пет од седам апарата.

Слични проблеми забележени су и у Њујорку, Њу Џерсију, а на хитну линију, коју је телевизијска мрежа Си-Ен-Ен Успоставила посебно за ову прилику у првих неколико часова гласања пријављено је око 11.000 проблема на биралиштима. Укупан број различитих неправилности, како наводе групе које прате ток избора, процењује се на чак 27.000.

Поново, највише позива било је са Флориде, где је још 2000. године било озбиљних проблема са бројањем гласова, узастопних жалби, што је све отворило врата контроверзној победи Џорџа Буша над ривалом из редова демократа Алом Гором.

Финансијска криза, ратови, енергенти

Кључни елементи којим су се амерички бирачи руководили приликом гласања били су финансијска криза која је протеклих месеци узбиљно уздрмала самопоуздање Американаца, али и читав низ безбедносних и спољнополитичких проблема.

Суштинске проблеме америчке спољне политике, коју је Бушова администрација прилично трапаво водила у последњих осам година, представљају ратови у Ираку и Авганистану, иранска нуклеарна криза, озбиљно уздрман Пакистан, који је и најозбиљнији савезник САД у рату против тероризма, наставак палестинске кризе, увек осетљиви Либан, непријатељски расположена Сирија, али и растући утицај антиамеричких снага у Јужној Америци.

Истовремено, нови председник САД суочиће се са већ дугогодишњим проблемом зависности Америке од страних извора енергената и, на концу, милионима нелегалних усељеника, који свеке године упадају на територију САД у потрази за "америчким сном". Најзначајнију "узгредну" тему представљали су бракови између особа истог пола.

Индиректни изборни систем

Амерички председник се бира према индиректном изборном систему, односно, победника не одлучује апсолутни број гласова бирача, већ број гласова електора у такозваном електорском, односно изборном колеџу.

Изборни колеџ има 538 електора, а победу на изборима односи кандидат који је освојио најмање 270 електорских гласова. Електорски гласови добијају се на основу победе у свакој од савезних држава. Осим у државама Небраска и Мејн, све електорске гласове у осталим државама добија кандидат који освоји већи број гласова.

Освајање већег укупног броја гласова, међутим, не значи и обавезно и победу на изборима. На изборима 2000. године, кандидат демократа Ал Гор освојио је 48,38 одсто гласова, али је Буш са поверењем 47,87 одсто, ипак постао 43. председник САД, јер је добио 271 електорски глас, наспрам 266 Ала Гора.

Биографија Барака Обаме

Демократа Барак Обама  први је Американац афричког порекла који је изабран за председника САД.

Рођен је 4. августа 1961. године на Хавајима у мешовитом браку, од оца Кенијца и мајке Американке, који су се развели две године после његовог рођења.

Отац, који се вратио у Кенију, погинуо је 1982. године у саобраћајној несрећи. Обама у Кенији, из очевих других бракова има седморо полубраће и сестара, и једну полусестру из брака своје мајке са индонежанским учитељом са Хаваја.

Према сопственим тврдњама, имао је срећно детињство које је провео са мајком и у коме расна припадност није имала посебну улогу.

Обама је био одличан ђак и студент. Дипломирао је политичке науке на Колумбија Универзитету, а затим је завршио права на престижном Харварду, где је био први тамнопути главни и одговорни уредник "Харвардског правног прегледа".

Током каријере коју је започео у Чикагу, радио је као правник за организације које су помагале сиромашном црначком становништву, а потом и у фирмама које су браниле права грађана, игноришући у међувремену уносне понуде великих корпорација. Предавао је уставно право на правном факултету Универзитета у Чикагу.

У политику је ушао 1992. године када је помагао у организовању регистрације бирача током председничке кампање Била Клинтона. Изабран је у Сенат државе Илиноис 1996. године, а 2000. се први пут, мада неуспешно, кандидовао за амерички Конгрес.

После терористичких напада на САД 11. септембра 2000, Обама се успротивио кампањи председника САД Џорџа Буша за рат у Ираку и учествовао је на антиратним скуповима у Чикагу.

Широј америчкој јавности постао је познат после говора који је одржао на позив тадашњег демократског председничког кандидата Џона Керија на Демократској националној конвенцији у Бостону 2004. године, истичући потребу превазилажења подела у демократском блоку.
   
Постао је сенатор у јануару 2005. године, а у фебруару 2007. године доспео је на прве странице листова најавом да ће се кандидовати за номинацију демократа за председничке изборе ове године.

Од 1992. године ожењен је бившом колегиницом, адвокатицом Мишел, и имају две ћерке Малију и Сашу.

Демократа Барак Обама  први је Американац афричког порекла који је изабран за председника САД.

Рођен је 4. августа 1961. године на Хавајима у мешовитом браку, од оца Кенијца и мајке Американке, који су се развели две године после његовог рођења.

Отац, који се вратио у Кенију, погинуо је 1982. године у саобраћајној несрећи. Обама у Кенији, из очевих других бракова има седморо полубраће и сестара, и једну полусестру из брака своје мајке са индонежанским учитељом са Хаваја.

Према сопственим тврдњама, имао је срећно детињство које је провео са мајком и у коме расна припадност није имала посебну улогу.

Обама је био одличан ђак и студент. Дипломирао је политичке науке на Колумбија Универзитету, а затим је завршио права на престижном Харварду, где је био први тамнопути главни и одговорни уредник "Харвардског правног прегледа".

Током каријере коју је започео у Чикагу, радио је као правник за организације које су помагале сиромашном црначком становништву, а потом и у фирмама које су браниле права грађана, игноришући у међувремену уносне понуде великих корпорација. Предавао је уставно право на правном факултету Универзитета у Чикагу.

У политику је ушао 1992. године када је помагао у организовању регистрације бирача током председничке кампање Била Клинтона. Изабран је у Сенат државе Илиноис 1996. године, а 2000. се први пут, мада неуспешно, кандидовао за амерички Конгрес.

После терористичких напада на САД 11. септембра 2000, Обама се успротивио кампањи председника САД Џорџа Буша за рат у Ираку и учествовао је на антиратним скуповима у Чикагу.

Широј америчкој јавности постао је познат после говора који је одржао на позив тадашњег демократског председничког кандидата Џона Керија на Демократској националној конвенцији у Бостону 2004. године, истичући потребу превазилажења подела у демократском блоку.
   
Постао је сенатор у јануару 2005. године, а у фебруару 2007. године доспео је на прве странице листова најавом да ће се кандидовати за номинацију демократа за председничке изборе ове године.

Од 1992. године ожењен је бившом колегиницом, адвокатицом Мишел, и имају две ћерке Малију и Сашу.

Државе у којима је победио Барак Обама

Вермонт, Пенсилванија, Флорида, Њу Хемпшир, Илинојс, Мејн, Масачусец, Конектикат, Мериленд, дистрикт Вашингтон, Делавер, Индијана, Њујорк, Минесота, Висконсин, Нови Мексико, Охајо, Ајова, Роуд Ајленд, и Мичиген...

Државе у којима је победио Џон Мекејн

Кентаки, Јужна Каролина, Тенеси, Оклахома, Тексас, Канзас, Џорџија, Арканзас, Алабама, Луизијана, Вајоминг, Јута, Северна и Јужна Дакота и Западна Вирџинија...

(РТС)