Барак Обама: Европа би, након обарања малезијског авиона, могла да очврсне по питању додатних санкција Русији

ВАШИНГТОН - Амерички председник Барак Обама изјавио је данас да би обарање путничког авиона "Малезија ерлајнса" прошле недеље на истоку Украјине "могло да наведе наше европске партнере да очврсну" по питању могућег увођења додатних санкција Русији због украјинске кризе.

Обама је у интервјуу америчкој телевизијској мрежи ЦНБЦ поздравио санкције које је Европска унија досад увела против Русије, али је истакао да те мере "можда нису биле увођене онако брзо како смо желели", пренела је агенција АФП.

Обама је разговарао телефоном са холандским премијером Марком Рутеом и како је саопштила Бела кућа двојица званичника су се сложила о потреби увођења додатних санкција Русији јер наставља да наоружава проруске активисте у Украјини.

Према саопштењу Беле куће, двојица лидера су навела да Русија још није предузела кораке ка смиривању ситуације на истоку Украјине, иако је прошло већ недељу дана од како је погођен малезијски путнички авион, који су, како верују амерички званичници, оборили проруски активисти користећи руско оружје, пренео је Ројтерс.

Уместо да смире ситуацију, на основу свих доказа, сложила су се двојица званичника, Русија и даље наоружава проруске активисте који и настављају с агресијом против украјинских снага.

Због тога, Обама и Руте верују да се Русији не сме дозволити да дестабилизује ситуацију у Украјини без последица, због чега ће бити потребно да јој међународна заједница уведе додатне санкције, наведено је у саопштењу Беле куће.

ЕУ ће највероватније данас или сутра додати имена 15 Украјинаца и Руса, као и 18 компанија и институција, на списак појединаца и организација под санкцијама због улоге у украјинској кризи, пренео је јуче Франс прес, позивајући се на неименовинани извор из ЕУ.

На досадашњем списку се налазе 72 особе којима су забрањена путовања и замрзнута средства пошто Русија није показала да намерава да престане да подржава побуњенике, што од ње тражи Запад.

После прошлонедељног обарања малезијског путничког авиона на истоку Украјине, 28 земаља чланица ЕУ сада разматра план да прошири санкције и на области финансијског тржишта, одбране, робе војно-цивилне намене и високе технологије, укључујући енергетски сектор.

Међутим, неке чланице Уније, попут Немачке и Италије, које имају блиске економске односе са Русијом, уздржане су према јачању санкција. Са друге стране, Велика Британија, Пољска и Литванија врше притисак за увођење још строжих казнених мера.

САД такође намеравају да пооштре санкције против руских банака, као и компанија у сектору енергетике и одбране, а те мере би могле да буду уведене следеће недеље.

Канада уводи санкције према бројним руским фирмама

Канада је данас саопштила да ће увести санкције према многобројним руским компанијама и банкама како би казнила Москву због, како је наведено, илегалне окупације Крима и "провокативне војне активности" у источној Украјини.

Међу тим компанијама су Новатек ОАО, други по величини руски произвођач природног гаса, као и Газпромбанк, трећа највећа руска банка, преноси Ројтерс.

Санкције се односе и на државну развојну банку Вњешекономбанк и произвођача оружја Калашњиков.

САД су прошле недеље увеле санкције према двема банкама које је и Канада данас уврстила међу санкционисане.

Канадски премијер Стивен Харпер изјавио је да Канада жели да додатно појача економски и политички притисак на руску владу коју води председник Владимир Путин због подршке проруским снагама у источној Украјини, пренео је Ројтерс.

"Спремни смо на даље акције ако се настави војна агресија Путиновог режима ", рекао је Харпер.

(Танјуг)