Балкан инсајт: Посета Ангеле Меркел Београду прилика да Берлин покаже свој утицај – када ће се остварити „видан напредак“ у преговорима с Приштином

Посета немачке канцеларке могла би да буде и прилика да се покаже да Берлин и даље има ваљани "рецепт" за балканске проблеме, оцењује Балкан инсајт.

Посета у тренутку када немачка и европска политика у Грчкој доживљавају пораз показала би и да Немачка и ЕУ не намеравају да препусте балкански терен "конкурентима" из Москве, Анкаре и Пекинга, оцењује сајт Балканске мреже за истраживачко новинарство (БИРН) Балкан инсајт (Balkan Insight- BI).

Премијер Србије Александар Вучић, како се наводи у тексту, не мора да се прибојава да ће га гошћа из Берлина изненадити листом "неугодних захтева" као што је учинила у лето 2011. у сусрету с тадашњем председником Србије Борисом Тадићем, али тешко да се може надати да ће му донети било какав политички поклон, нарочито не онај који би вероватно највише волео - датум отпочињања приступних преговора са ЕУ.

Немачки званичници одају признање Србији због потписивања Бриселског споразума, али и неуморно понављају да ће прва поглавља приступних преговора бити отворена тек када Београд и Приштина постигну "видан напредак".

Београд, међутим, не треба да се заварава да Берлин не примећује оно што се на другим "колосецима" догађа или не догађа у Србији, оцењује се у тексту.

У Берлину, како истиче БИ, није остало непримећено да Вучић и председник Србије Томислав Николић о низу питања, од Косова преко Русије до Гаврила Принципа, користе различит речник, али да се "проевропски" оријентисан премијер не ограђује много енергично од "проруски" оријентисаног председника државе и да му најчешће заправо "асистира" - узмимо само суочавање са новијом српском прошлошћу и признавање геноцида у Сребреници, који је за Вучића, како се недавно изразио, "велики злочин".

Непримећени нису остали ни скандали везани за притиске српских власти на медије и независне институције, избегавање да се на вођство Републике Српске утиче да у БиХ игра конструктивнију улогу, као ни чињеница да премијерову реторику о значају добросуседских односа на Западном Балкану прате (ако се можда изузму сурети Вучића и Едија Раме) несразмерно мали истински помаци, додаје БИ, истичући да чињеница да те елементе Берлин не ставља у први план не значи да неће никада бити стављени на дневни ред.

На листи приоритета тренутно је на првом месту трајно "смиривање" Косова и стабилизација односа Београда и Приштине док се не приближе тачки која ће се омогућити фактичко (иако можда не и формално) признање Косова од стране Београда.

Што се боље буде остваривао Бриселски споразум, то ће бити већа спремност да се Србији "прогледа кроз прсте" у вези са другим темама.

И обрнуто - буде ли се његово спровођење одуговлачило, и те како би на дневни ред могла бити стављена друга непријатна питања.

Ангела Меркел у Београду би тако Вучића могла пре свега да охрабри да настави да иде започетим путем, да га похвали за постигнуто и укаже да до сада уложени труд није довољан да би се постигао циљ – како онај којем тежи Србија, тако ни циљ Немачке и ЕУ.

Нешто слично је канцеларка већ саопштила косовском премијеру Иси Мустафи током његове посете Берлину 30. јуна, оцењује се на сајту БИРН-а.

(Бета)