Бакир Изетбеговић: Додик држи БиХ као таоца

 САРАЈЕВО - Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић у интервјуу за Anadoly Agency (АА) оцијенио је како на сусрету чланова Предсједништва БиХ са њемачком канцеларком Ангелом Меркел у четвртак у Берлину очекује њену снажну подршку Босни и Херцеговини на европском и еуроатланском путу.

Нагласио је како је Британско-њемачка иницијатива, између осталог, иницирана са њене стране те да је та иницијатива дала до сада добре резултате.

"Нисмо успјели у овом часу са адаптацијом Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), али јесте Реформска агенда у великој мјери реализована. Тако да ће бити понешто и доброга, понешто и лошега од вијести у односу на оно што ћемо испричати пријатељу БиХ, канцеларки Ангели Меркел, у четвртак", навео је Изетбеговић.

- Каприциозно понашање из РС-а - 

Предсједавајући Предсједништва БиХ нагласио је пред Самит НАТО-а, који се у првој седмици јула одржава у Варшави, да што се тиче активирања Акционог плана за чланство (МАП) за БиХ "до њега неће доћи док не укњижимо већину локација".

"У овоме часу у РС ниједна локација каприциозно није укњижена. Док ту не буде помака, нема активирања МАП-а. Међутим, важно је да се било шта битно по питању НАТО-а дешава у БиХ. А, битно је усвојити смјернице и коначно доћи до документа Преглед одбране. То ће бити, мислим, након седам година стајања. Усвојили смо принципе, смјернице. Неће ту доћи до неких битнијих измјена. Нека поједностављења су предвиђена, нешто ће бити ефиксније организована логистика, опћенито организација Оружаних снага БиХ. Ставит ће се већи акценат на инжењерију, на оно на што се Оружане снаге у цивилном времену и баве, а то су војне мисије, наше учешће у војним мисијама и интероперабилност са НАТО-ом", наводи Изетбеговић.

Нагласио је како ће се у сљедећој декади тежити да се постигне критериј НАТО-а, а то је два посто од растућег БДП-а БиХ за Оружане снаге БиХ. То је, оцијенио је Изетбеговић, јако важно да се изврши модернизација и опремање, да се борбена моћ Оружаних снага БиХ подигне.

"Број војника ће остати на овом нивоу који имамо сада. Број локација ће бити са 63 смањен на 57, јер имамо проблем са укњижењем, не само овај политички у РС-у, него имамо чисто техничке проблеме. У ФБиХ не успијевамо ни ту да све укњижимо. Укњижили смо само 24 за сада. Циљ је 57 и то је задовољавајуће, такав имамо одговор генерала да ће то бити довољно. То су битни елементи онога што смо ми усвојили као смјернице", навео је Изетбеговић.

Поручио је како стратешки циљеви Босне и Херцеговине остају европске и еуроатланске интеграције, уз регионалну сарадњу.

"То су наша три најбитнија циља. За нас је важно чланство у ЕУ, чланство у НАТО, бар из мог угла перспективе. Имали смо консензус на томе када је у питању НАТО и са српске стране прије пар година, али су се ствари измијениле и дошло је до 'хлађења' српских политичара када је у питању НАТО и до једног намјерног избјегавања од Владе РС-а. Бојим се да се ово све систематски уствари ради да би се БиХ зауставила на њеном еуроатланском путу. Јер, и када је у питању европски пут, није проблем само у ССП-у, гдје је БиХ добила једну понуду какву ниједна земља кандидаткиња за чланство у ЕУ није добила - фазну прилагодбу, велике квоте нашег извоза у односу на ЕУ него је проблем и у механизму координације", рекао је Изетбеговић.

Предсједавајући Предсједништва БиХ наглашава како се код питања механизма координације "тражи немогућа ствар, да се одлуке доносе консензусом свих који су на листи". А, наводи, "сви знамо да је немогуће скупити рецимо 97 људи од Брчког преко Бањалуке до Мостара да сви дођу и да сви буду за".

"И сваки пут тако. Дакле, инсистира се каприциозно на стварима за које се зна да нису рјешење и када је у питању ССП. Испреговарано је. Ми другу понуду добити нећемо. Нећемо се покренути на европском путу док не буде усвојен овакав какав је. Из РС тврде да ће доћи до штете од стотина милиона. Па, неће се радити о количинама увоза од стотина милиона. Тај притисак конкуренцијски ће ићи поступно кроз три године. И нико није добио такву понуду. Ова земља треба да да одлучи: да ли жели да буде дио уређеног европског тржишта, да ли жели да своје робе продаје на европском тржишту? Тада ће морати отворити и свој простор за европске робе. Ми морамо ојачати наше пољопривреде, учинити их конкурентним. Затварање, дизање неких зидова који онемогућавају извоз није рјешење ако хоћемо да идемо ка ЕУ", навео је Изетбеговић.

- Скривене одлуке из Бањалуке –

Предсједавајући Предсједништва БиХ у интервјуу за Anadoly Agency открио је како "се бојим да су неке одлуке другачије, које за сада нису јавне, а донесене су у Бањалуци". То, каже, темељи на томе "када види на који начин се блокира мајсторски пут НАТО-а, пут ка ЕУ, како се стално производе кризе у БиХ.

"Ко зна шта је прави план?", констатује Изетбеговић.

Упитан да појасни у шта сумња када су у питању "скривене" одлуке из Бањалуке, односно чега се највише прибојава да оне јесу, Изетбеговић каже:

"Неки референдуми су за 2017. заговарани. ЕУ има своје проблеме након Брегзита, неке друге силе са Истока јачају, тако да не бих сада даље од овога, не бих прецизније, али све ово ме забрињава. Бојим се да се игра једна опасна игра која нас може поновно довести у конфликте и у БиХ и на Балкану. Ови напади на повратнике, комплетан однос спрам других страна у БиХ из Бањалуке за мене је забрињавајући", навео је Изетбеговић.

С обзиром на актуелно политичко стање, односно неиспуњавање обавеза БиХ спрам договора са ЕУ предсједавајући Предсједништва БиХ не очекује средином јула на сједници Вијећа за вањске послове ЕУ позитиван одговор за БиХ када је у питању прихватање апликације за чланство БиХ у ЕУ и слање упитника.

"У овоме часу нећемо га добити ако се не промијени нешто у односу на ССП и на механизам координације, а прије свега на прилагодбу ССП-а. И ту сам очекивао једну аутентичну, охрабрујућу политику од Савеза за промјене, конкретно од колеге Младена Иванића. Јер, ако ћемо ми бити таоци онога шта хоће или неће Милорад Додик и ако ће он бити шеф који ће одредити и Иванићу (Младену) и свим српским представницима на државном нивоу шта смију, а шта не смију, онда ова земља, ако нема алтернативу, може заиста отићи у проблем", рекао је Изетбеговић.

Наглашава "да још увијек није касно да се српски представници из Савеза за промјене ишчупају из тог окова Додика, да врате свој суверенитет, врате једну аутентичну, одговорну политику, европску политику, политику која смирује стање на Балкану и у БиХ, онако како су се договорили прије двије године".

"Овај напад да је све што се учини добро за БиХ, а тиме и за грађане у РС издаја српског интереса, тај декадентни, тај ретроградни приступ стар 25 година, мислим да се требају из њега исчупати, из окова таквог размишљања и имати једну заиста своју политику, другачију од политике Милорада Додика. Можда неће на овим локалним изборима ни осјетити сву погубност да се прати оно што диктира Додик, али на изборима 2018. године српски представници у БиХ морају изаћи са алтернативом. Не смију једноставно свој суверенитет предати човјеку који се и на овакав начин према њима односи, према нама и према БиХ", цијени Изетбеговић.

Упитан да прокоментира о којој алтернативи у РС се ради, уколико се у једној седмици Савез за промјене супротставља режиму Додика, а у другој са њим заједнички постиже договоре око одрђених рјешења Изетбеговић наводи да сматра да "морају добро размислити и одлучити у ком смјеру иду".

"Морају се опредијелити да ли ће им шеф бити Милорад Додик или ће сами себи бити шефови. Толико, да даље не елаборирам", констатовао је Изетбеговић.

- Резултати пописа неће ништа битно промијенити –

Занимало нас је и хоће ли објављивање резултата пописа становништва у БиХ најављено за четвртак створити даљње проблеме, односно додатно закочити европски пут БиХ и узроковати нове кризе. Предсједавајући Предсједништва БиХ сматра да је то, прије свега, "понашање Милорада Додика, који онда увлачи и остале представнике Срба на државном нивоу у једну такву политику".

"Када је у питању попис, ја не знам шта ту политичари могу урадити? Дакле, Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ је такав какав је, попис је подржан од Европске уније, признат, похваљен, ми ту не можемо назад. Евентуално можемо се договорити о тајмингу објављивања резултата. Оно што нам у овоме часу треба јесте укупан број становника јер је то прво питање у упитнику, ако тај упитник уопште преузмемо. Ово у вези националног састава, резидената, нерезидената, то није ни неопходно у овоме часу. На крају крајева, и ти резиденти, ако је некоме особито интересантно да зна колико њих заиста у БиХ живи, а колико њих је у овоме часу на раду, играју за неке фудбалске тимове у Европи, студирају, или су, пак, избјеглице и желе да се врате назад, а имају то право по критеријима Еуростата, и то се може раздвојити да се зна. Међутим, не могу се ти људи назвати нерезидентним. Дакле, рецимо наши фудбалери, наши студенти или људи који немају гдје да се врате, јер им је неко спалио кућу, а желе, ми њих не можемо назвати нерезидентима", закључује Изетбеговић.

Наводи да се те категорије могу раздвојити ако је некоме интересантно да види те бројке. Ми, каже Изетбеговић, "не бјежимо од тога да се сваки податак о сваком грађанину БиХ зна".

А, шта ће се промијенити објављивањем пописа становништва у БиХ?

"Ништа битно. Наводно је обавеза структуру власти формирати у односу на посљедњи попис. По тој обавези би требало бити трећина или 40 посто Бошњака власти у структури власти у РС-у, а нема их ни десетина од тога. Према томе, свјесни су сви да то особитих ефеката негативних ни за кога неће бити у овој земљи. И када се не би признало ових 200 хиљада људи, Бошњака би поновно било 49,5 посто. Да ли их је 50,01 или 50,05 по мени особито није важно нити ја тријумфујем над тим податком, нити сматрам да ико треба бити посебно забринут с тим. Ти су баланси отприлике онакви какви су и били прије рата, с тим да више нема групе Југословена у којој је највероватније било највише Бошњака. Срба има у проценту онако као што их је и било, а у РС-у их је преко 80 посто. Сад неки каприциозан циљ да их буде преко 90 посто, да Бошњаци буду избрисани, да оно што је почињено тенком и пушком, да се оловкама заврши, то је етничко чишћење. То за нас није прихватљиво. И закон је такав, и критерији Еуростата, ИМО тима и ту нема назад", јасан је Изетбеговић.

 (Anadoly Agency)