четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Б92: Све мање грађана жели Србију у ЕУ, за три године подршка ЕУ пала за 25 одсто
Хроника

Б92: Све мање грађана жели Србију у ЕУ, за три године подршка ЕУ пала за 25 одсто

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 31. август 2011.

Поруке које је Ангела Меркел донела у Београд још више умањују подршку грађана Србије прикључењу ЕУ сматрају истраживачи јавног мњења. Подршка грађана евроинтеграцијама је једва преко 50 одсто. Истраживачи са нестрпљењем чекају резултате септембарског истраживања јавног мњења. Већ годину дана бележе тренд смањења подршке грађана прикључењу ЕУ, а сада су сигурни да ће резултати доживети нови минимум.

Према речима Светлане Логар из "Ипсос Стратеџик маркетинга", подршка прикључењу расте увек када постоје опипљиви кораци у интеграцијама. У последњих годину и по дана, околности су утицале на очигледан раст евроскептицизма, а пад подршке Логар оцењује "драматичним".

"Имате са две стране неповољан моменат за подршку грађана за придружење ЕУ, економску кризу, подржан сада овим односима Србије са ЕУ, и јако дуго није било опипљивих помака, тако да су грађани добрим делом ушли у европскептицизам", сматра она.

Резултати истраживања показују да је 2008. године, у време потписивања ССП, подршка ЕУ иузносила 75 одсто. 2009. године, у време визне либерализације, подршка је износила око 70 одсто. Годину дана касније, подршка је спала на око 60, а ове године бележи се подршка од свега 52 одсто.

Драган Бујошевић примећује да је Ангела Меркел својим наступом у Београду збунила и политичке партије, и на неки начин Косово и ЕУ вратила као теме о којима ће се говорити у предстојећој предизборној кампањи, у којој се очекивало да доминантне теме буду економске.

"СНС је два дана смишљао шта да каже, ни другима није требало мање. Очигледно да их је све изненадила и да ће сад сви поново да гледају шта су заправо теме избора", оценио је Бујошевић.

Аналитичари се слажу да ће власт, чији је један од главних циљева наставак европских интеграција, морати много да уради, пре свега на комуникацији са грађанима како би покушала да заустави пад подршке придруживању ЕУ.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер