петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Б92: Историјска незапосленост у Србији
Хроника

Б92: Историјска незапосленост у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 20. јануар 2011.

Београд – Број незапослених у Србији је достигао свој историјски максимум. Национална служба за запошљавање на својој евиденцији има око 730 000 незапослених.

Према незваничним подацима, у Србији је без посла више од милион људи.

У Националној служби очекују да ће ове године бити успешнији у запошљавању грађана Србије, захваљујући планираним програмима за које су добили око две милијарде више него у 2010.

Послодавци су, међутим, скептични да парцијалне мере које спроводи држава могу да реше проблем мањка радних места у Србији.

Скоро 730 000 људи у Србији је ушли су 2011. годину као незапослени код Националне службе за запошљавање, која обећава да ће ове године запослити 60 000 људи.

То, међутим, не значи да ће за толико бити смањен број незапослених, јер је током прошле године за само 852 особе већи број новозапослених у односу на оне који су изгубили посао.

Разлог за већи оптимизам за ову годину долази и од већег буџета Националне службе, каже директор Националне служба за запошљавање Дејан Јовановић.

“Очекујемо да око 60 000 људи буде запослено кроз спровођење активних мера политике запошљавања и кроз реализацију буџетског фонда за особе са инвалидитетом. Буџет је већи у 2011. у односу на 2010. За активне мере запошљавања тај буџет је износио 3,7 милијарди динара, сада, само на основу досадашњих позива, износи 5,55 милијарди динара”, навео је Јовановић.

Национална служба планира да продужи програм за запошљавање младих “Прва шанса“, обезбеђене су субвенције за послодавце који се одлуче да запосле људе који су се обучавали преко службе.

Ове године је уведен и нови програм "Стручна пракса" за 5.000 младих до 30 година, у који ће се, поред приватних предузећа, укључити и државне институције.

Јовановић каже да се посебна средства одвајају и за младе предузетнике.

“Реч је о подстицању предузетништва у Србији и кроз овај програм ће бити утрошено у овој години 300 милиона динара”, каже Јовановић.

“План је да две хиљаде предузетничких радњи буде отворено од стране незапослених који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање. Ми ћемо 160 000 динара давати сваком ко буде желео да покрене сопствени посао, а најпре ће бити едукован у смислу стицања потребних знања и вештина за вођење посла“, рекао је он.

Једна од мера Националне службе за запошљавање је повећање запослености у неразвијеним срединама, тако ће послодавац у тим општинама за сваког новоупосленог радника добити 300 или 400.000 динара, у зависности колико их запосли. Један од таквих примера је и немачка фабрика "Леони" у Врању, у којој ће до краја године 400 људи добити посао.

"Посебно је значајно да се нова радна места отварају у овом делу Србије који је иначе испод просека развијености републике. Потребно је да се ти делови развијају брже него остали уколико желимо, а желимо да имамо регионални развој који је уједначен", поручио је премијер Србије Мирко Цветковић.

Међутим, председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић сматра да ови парцијални програми нису решење и да је прави задатак државе да створи амбијент у коме ће страни инвеститори и домаћи привредници улагати и отварати радна места.

“Такве краткотрајне мере никада неће дати дуготрајне ефекте. Нажалост, то су импровизације и неретко ти фондови служе за злоупотребу политичке моћи, а неретко за злоупотребе и личне користи и промоције”, указао је Кнежевић.

“Тако да смо ми за запошљавање, али само оно које ће омогућити систем, а никако ревијални, парцијални и партијски програми“, рекао је он.

Привредници сматрају да држава треба да ради на смањењу доприноса и пореза, уређењу тржишта, побољшању рада судова и да се једино на тај начин, створају услови за нове пословне понуде и запошљавања.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер