Аустријски правни експерт: Грчка од Аустрије не може да тражи ратно обештећење, јер Аустрија није правни наследник нацистичке Немачке

БЕЧ - Грчка од Аустрије не може да тражи обештећење за штету нанету током Другог светског рата, сматра аустријски правни експерт са бечког Универзитета Герхард Хафнер и наглашавада Аустрија није правни наследник нацистичке Немачке.

Професор међународног права и међународних односа у изјави АПА наглашава да је Аустрију окупирао Трећи рајх марта 1938. године супротно међународном праву, чиме је "изгубила способност да делује".

Аустрија је, објашњава, 1945. поново добила моћ деловања, али најпре ограничено, кроз такозвани споразум о конторли, а касније у пуној мери Државним споразумом из 1955.године.

"Да Аустрија као држава није учествовала у Другом светском рату показује и формулација Државног споразума по питању обнове независне и демократске Аустрије, чиме је независност требало да буде поново успостављена", подвлачи Хафнер своју тезу.

Он је такође указао да није било речи о мировном споразуму, као што је то случај са потписаним споразумима са Италијом, Мађарском, Бугарском, Румунијом и Финском 1947. године.

Према његовим речима, Аустрија није важила за непријатељску државу, како то предвођа Статут УН.

"Из тог разлога Аустрија није била ни део немачког рајха, ни правни наследник тог рајха. Поред тога, победничке силе од Аустрије нису тражиле обештећење. То је јасно наведено у Државном споразуму", подвукао је аустријски професор поводом захтева Грчке упућене Немачкој за обештећење због Другог светског рата.

У државном споразуму наведени захтеви односили су се само на захтеве за предају немачке имовине у Аустрији, односно реституцију одузете имовине од нациса.

Такође, ни ратни злочини који су починили Аустријанаци, према његовом мишљењу, не могу бити приписани тој држави, јер су "Аустријанци деловали у служби немачког рајха као органи Трећег рајха, те се ти злочини морају приписати том рајху".

"Њихови ратни злочинили или злочини против човечности односе се на индивидуалну одговорност", подвукао је он.

Хафнер указује да је Аустрија, независно од тих правних аспеката, преузела моралну одговорност и добровољно обештетила особе из других држава, који су били присилни радници.

Иако Аустрија, из међународно-правног угла, не може бити одговорна за злочине Другог светског рата, историјски је доказано да су на територији Грчке најодговорнонији за злочине нацистичког режима били управо војници пореклом са територије Аустрије.

Тако је генерал Александер Лер, који је стрељан у Београду 1947. године, био одговоран за борбу против партизана на Балкану и депортацију Јевреја из Грчке.

Херман Нојбахер је као специјални изасланик нацистичке државе био надлежан за привредну експлоатацију Грчке и наметнути кредит 1944. године.

Такође, у вези злочина у Грчкој помињао се и бивши председник Аустрије и некадашњи генерални секретар УН Курт Валдхајм, који је довођен у везу са депортацијом Јевреја.

После рата изостало је правно суочавање са злочинима Аустријанаца у Грчкој, а једно суђење у Бечу против официра СС Ота Бегуса је током 50-тих година обустављено, јер је суду било пренапорно обрађивање изјава сведока из Грчке, критике су које је упутио Винфрид Гарш из Документационог архива аустријског отпора (DOeW).

Аустрија је грчким властима већ током 40-тох година веома јасно и брзо ставила до знања да, и поред учешћа својих држављана у окупацији и злочинима, неће платити одштету Грчкој.

Према публикацији историчара Хагена Флајшера, први изасланик Аустрије у Грчкој после рата је категорички одбио плаћање одштете.

(Танјуг)