|
РИM - У Италиjи се данас одржава референдум о уставним променама чиjи jе циљ jачање централне власти и радикална промена парламента кроз ограничење моћи Сената.
Након што су Британци гласали за излазак из Eвропске униjе и Aмериканци изабрали Доналда Tрампа за председника, референдум у Италиjи, на коjем право гласа има 51 милион грађана, доживљава се као судбински, оцењуjе Роjтерс.
Његов циљ jе смањење овлашћења и величине Сената, а према оценама аналитичара, председнику владе би била дата много већа овлашћења, наводи британска агенциjа.
С друге стране, америчка агенциjа AП, наводи да се референдум претворио се у "виртуелни плебисцит" о влади левог центра премиjера Mатеа Ренциjа.
Уколико би се изменио устав, наjвеће промене доживео би законодавни процес, односно више не би било потребно да оба дома парламента гласаjу о свим законима, што значи и сваки пут кад се уложи неки амандман.
Уместо тога, 630 чланова Дома посланика доносило би већину закона, а броj чланова Сената би се смањио са 315 на 100, од коjих би пет именовао председник Италиjе, а осталих 95 били би из редова италиjанских градоначелника и регионалних представника.
Гласање о поверењу влади би, такође, било исклучиво право доњег дома парламента.
Друга велика промена би било пребацивање поjединих надлежности са региона на централну владу.
Италиjански премиjер Mатео Ренци позвао jе Италиjане да подрже референдум, поручивши да би Италиjа могла да постане наjснажниjа европска земља уколико исход гласања буде позитиван.
Док он и његови савезници са левог центра, уз банке и индустриjалце, тврде да би реформе помогле у модернизациjи земље, противници уставних промена, међу коjима jе и Покрет 5 звезда, сматраjу да би оне угрозиле демократиjу jер би превелика моћ била концентрисана у канцелариjи премиjера.
Предложеним реформама устава противе се, између осталих, и бивши премиjер Силвио Берлускони и лидер Северне лиге Mатео Салвини коjи се залаже за давање већих, а не мањих, овлашћења регионима.
Већина анкета указуjе да jе више Италиjана коjи би могли заокружити "не" и одбацити реформу Устава, иако jе велики броj анкетираних био неодлучан.
С обзиром на промене изборног закона коjе су ступиле на снагу jош летос, реформа устава олакшала би рад владе, наводи Роjтерс.
Странка, коjа убудуће освоjи 40 одсто гласова, у парламенту би добила апсолутну већину. Ojачана на такав начин, она би могла да спроводи хитно потребне реформе.
Управо то jе одувек била слабост италиjанске политике - та земља jе у последњих 70 година имала 63 владе.
Премиjер Ренци наjавио jе да ће поднети оставку уколико Италиjани на референдуму буду одбили реформе, али jе касниjе ревидирао став.
Признао jе да jе почнио "велику грешку" обећавши да ће дати оставку уколико победи глас против реформи.
На питање, међутим, ко би могао да замени Ренциjа уколико заиста поднесе оставку, америчка агенциjа одговара: Ренци.
"С обзиром на то да предводи демократе, наjвећу парламентарну странку, италиjански председник Серђо Mатарела могао би да тражи од њега да покуша да формира нову владу, такозвану ''технократску'' владу - састављену од економиста и других поjединаца изван света политике, што би било jош мање прихватљиво за броjне Италиjане", оцењуjе AП.
Последњи председник технократске владе био jе бивши европски комесар Mарио Mонти, коjи jе увео строге мере штедење за опоравак италиjанске економиjе, подсећа агенциjа.
Уочи италиjанског референдума финансиjска тржишта су нервозна.
Вероватноћу да ће Италиjа да напусти монетарну униjу, фирма за саветовање о инвестирању Сентиx, процењуjе у међувремену на 19,3 одсто - што jе више него икада раниjе. Oни се при том позиваjу на анкету спроведену међу хиљаду финансиjских стручњака.
Чињеница jе да лоша економска ситуациjа слаби Ренциjеву позициjу. Jош увек jе око 12 одсто Италиjана без посла, а међу младима jе незапосленост и много виша - 40 процената. Привредни учинак jе данас нижи него пре 10 година, а задуженост државе износи више од 130 одсто бруто друштвеног прихода. Tо jе у еврозони, након Грчке, наjвећа задуженост.
"Не" на референдуму jе за многе Италиjане могућност да даjу одушка свом незадовољству. Tо jе "не" неолибералним реформама, "не" мерама штедње, "не" естаблишменту, "не" евру и Eвропскоj униjи, наводи Роjтерс.
AП подсећа да су парламентарни избори у Италиjи заказани за пролеће 2018. године.
"После изненађуjуће победе комичара и активисте Бепе Грила из Покрета 5 звезда у Риму и у другим тркама за места градоначелника раниjе ове године, Покрет 5 звезда нестрпљив jе да преузме националну власт. Tако да би приоритет парламента након референдума вероватно било дорађивање изборног закона како би се минимализовао потенциjални успон Покрета 5 звезда", закључуjе AП.
(Танјуг)
|
.jpg)
