петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Арлем Дезир: После разговора са Аном Брнабић стекао сам утисак да је она уверена да у Србији постоји потпуна слобода медија и да је посвећена очувању тог циља
Хроника

Арлем Дезир: После разговора са Аном Брнабић стекао сам утисак да је она уверена да у Србији постоји потпуна слобода медија и да је посвећена очувању тог циља

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 15. април 2018.

 Веома је важно да се сва медијска удружења укључе у израду Нацрта нове медијске стратегије, ОЕБС ће покушати да посредује у том дијалогу како би се дошло до најбољих решења, а када први нацрт буде израђен даће своје коментаре, рекао је за Н1 представник ОЕБС-а за слободу медија Арлем Дезир.

Након недавног састанка са премијерком Аном Брнабић и председником Александром Вучићем, Дезир је за Н1 рекао да је стекао утисак да је премијерка уверена да у Србији постоји потпуна слобода медија и да је посвећена очувању тог циља, али је додао да се у Србији ипак, и даље мора развијати клима у којој постоји медијски плурализам и баланс између различитих мишљења и ставова.

 Дезир је оценио да је у Србији улога државе традиционално је врло јака у медијима, када је реч о власничкој структури различитих медија.

"Претходна медијска стратегија предвидела је повлачење државе из власништва, и биће донета нова Стратегија која ће ускоро бити објављена и мислим да ће бити неопходно јасније дефинисати која су то правила везана за власништво, транспарентност, финансирање од стране државе, различитих медија, укључујући и оне локалне, али такође дефинисати и регулаторни систем, улогу регулаторних агенција, евалуацију Јавног сервиса, његово финансирање али и независност што је за нас веома важно", рекао је он.

У овом тренутку када је, како каже, информациона област тако изложена такозваним лажним вестима и дезинформацијама, јако је важно подржати професионале стандарде у новинарству, и професионалне медије.

"Настало је много нових медија у Србији, нарочито онлине медија, и то јесте допринело плурализму, али, поново имамо питање финансирања тих нових независних медија. Србија је земља у којој постоји веома широка слобода изражавања, али морамо посебну пажњу обратити на диверзитет у контексту јачине различитих медија", рекао је.

Како каже, неки медији су веома доминантни, на локалном или националном нивоу, са понекад јаком финансијском подршком коју им директно или индиректно пружа држава и има много нових медија, који су финансијски крхки.

Дезир је рекао да ће се ОЕБС веома посветити и безбедности новинара.

"Још увек, нажалост, имамо претње, агресивно понашање према новинарима, што је веома забињавајуће за нас и веома смо посвећени томе да буде више поштовања према новинарима, који су по природни посла критични, и разумем да се јавне личности понекад узнемире, али јако је важно обезбедити сигурност новинарима и истражити све претње, укључујући и оне које стижу путем интернета и друштвених мрежа", казао је.

Нова стратегија важна за развој медија у будућности

Он је додао да је јако важно да цео процес израде новог нацрта Медијске стратегије буде отворен јер ће она имати утицај на читав развој медија у будућности.

"Већ смо поменули финансирање, регулаторна тела, независност медија, тако да је апсолутно неопходно да сви кључни актери, медијске организације, новинарска удружења буду укључена у дискусију. Ми смо разговарали са премијерком, са представницима Владе, председником, медијским удружењима. Као независна међународна институција, ми ћемо анализирати нацрт стратегије када буде званично објављен јер ће будућност медијских слобода веома много зависити од квалитета те нове Стратегије", казао је.

Он је рекао да још није видео званични документ, али да је упознат са тим које су теме ће бити у фокусу и да много ће важних питања, укључујући питања власништва, финансирања, приватизације медија, јавног сервиса, бити у фокусу али не можемо дати мишљење док немамо званични документ.

"Оно што је врло битно је да се у првој фази се укључе различити актери у Србији. Медијске асоцијације су се повукле из радне групе. Покушаћемо да помогнемо ако буде могуће да створимо услове за наставак тог дијалога. Можда би дошао у обзир другачији формат тог дијалога, на пример, више јавних дискусија, али важно је да се о сваком сегменту, и на томе инсистирамо, дискутује са различитим Медијским Асоцијацијама и удружењима", додаје.

Говорећи о случајевима убистава новинара и напада на новинаре у Србији који нису нису решени ни после много година, Дезир је рекао да је важно да држава и Влада врло активно одбију и казне све врсте нападе и не дозволе да некажњено прођу они који нападају новинаре.

"Комисије за истраживање убистава новинара је врло позитивна, али сада Тужилаштво мора да осигура да се правди приведу сви кривци за убиства новинара. Јер некажњавање је такође злочин, то је као подстицање на нове злочине и нападе на новинаре. и видимо и у другим земљама у којима радимо, да су претње и даље веома изражене из разичитих разлога. Новинари трпе претње, а они су стуб демократије. Новинарство је институција демократије која нема војску или полицију да је заштити", казао је он.

Улога државе није да буде главни актер у производњи вести

Говорећи о повлачењу државе из власништва у медијима, Дезир је рекао да је у случају Јавног сервиса било неопходно осигурати одрживо финансирање, али и независност уређивачке политике.

"Јавни сервис може да допринесе томе да служи као пример квалитетних информација, плурализма, независности. Осим тога важно је помоћи приватном медијском сектору да развије свој диверзитет истим приступом оглашивачима", рекао је. 
Новинска агенција Тањуг, каже, требало је да буде приватизована, али је остала под државном контролом, а такве ствари морају да буду правно разјашњене.

"Не можемо да имамо толику разлику између законодавног оквира и ситуације у пракси. Није на нама да донесемо одлуку шта ће и шта неће остати у домену државе, али улога државе није да буде главни актер у производњи вести, осим Јавног сервиса који има своје обавезе укључујући приступ информацијама националним мањинама, на пример", каже.

Ако је Закон предвидео приватизацију, додаје, држава мора да осигура да ће приватизација бити спроведена и ОЕБС ће посматрати и то, и конзистентност између легислативе и онога што се спроводи у пракси.

"Медији морају бити независни од било какве политичке моћи. Незавсиност медија значи да они нису под контроломм државе. Желео бих да то буде разјашњено новом Стратегијом", рекао је предсетавник ОЕБС-а.

Политички лидери да обраћају исту пажњу на све медије

Коментаришући случај Јужних вести и сталних пореских инспекција, Дезир је рекао да било која врста притисака према било ком медију мора да се избегне.

"Сви оглашивачи долазе на интернет платформе, и јако је тешко на тржишту као што је Србија ако немате јасна правила око оглашавања да осигурате да мале медијске куће одрже своје место у томе", казао је и додао да свако предузеће треба да поштује правила укључујући и пореска, али да администрација не сме да врши сувише велики притисак на медије, нарочито оне мале и као такве рањиве.

Упитан да ли се слаже са оценом премијерке Ане Брнабић да су медији у Србији у потпуности слободни, он је рекао да је слобода медија гарантована у Србији али да се мора развијати клима у којој постоји медијски плурализам и баланс између различитих мишљења и ставова и где је присутан квалитет у приступу финансирању, оглашавању и једнакост у приступу информацијама.

"Мислим да је то такође јако важно да политички лидери обраћају исту пажњу на све медије. Нормално је да постоје разлике у уређивачким концептима, али желео бих да медији буду слободни, да развијају своју улогу у демократском животу и на исти начин третирају политичке лидере, али и да политичари укључујући власт треба да поштују све медије на исти начин", закључио је.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер