Антонио Гутереш: Неке земље користе пандемију коронавируса да угуше критике и ућуткају медије

 Генерални секретар УН Антонио Гутереш изразио је жаљење што неке земље користе пандемију да угуше гласове неслагања и ућуткају медије.

Гутереш је изнео ту критику у снимљеном говору на отварању заседања Савета УН за људска права, али није навео имена земаља.

Данас је почело заседање овог УН тела, на коме је предвиђено виртуелно обраћање неколико председника и премијера у сегменту на високом нивоу.

Савет заседа у време када расте забринутост по питањима као што је војни пуч у Мјанмару, хапшење руског опозиционара Алексеја Наваљног и ситуацијама за људска права у земљама као што су Етиопија и Шри Ланка.

„Рестрикције везане за пандемију служе као изговор да подрију изборне процесе, ослабе опозиционе гласове и угуше критике“, рекао је Гутереш.

Гутереш је додао да су браниоци људских права, новинари, адвокати, активисти и чак здравствени професионалци били на мети хапшења, гоњења или мера застрашивања или надзора због критиковања мера за сузбијање пандемије или чак неувођења мера.

Поред тога, приступ виталним информацијама је понекад био блокиран док су се дезинформације множиле, чак од стране неких вођа, рекао је он, не наводећи имена.

Гутереш је велики део свог годишњег обраћања пред Саветом УН за људска права посветио пандемији ковида-19, истичући да је она појачала осетљивост и пореметила животе стотина милиона породица које су изгубиле посао или су им се истопили приходи.

„Пандемија је непропорционално погодила жене, мањине, старије, хендикепиране особе, избеглице, мигранте и аутохтоно становништво“, рекао је он и додао да је екстремно сиромаштво порасло и да су године напредовања по питању једнакости поништене.

Он је такође осудио „вакцински национализам“ и рекао да „десет земаља деле између себе три четвртине доза вакцина против ковида-19 датих до сада“.

„Неспособност да се постигне равноправан приступ вакцинама представља нови морални пропуст и враћа нас уназад“, рекао је он.

Гутереш је такође осудио расизам, дискриминацију, ксенофобију и транснационалну претњу „беле супремације“ и неонацистичких покрета и тероризма са расном и етничком мотивацијом.

Позвао је да се појача борба против тих појава и делује заједно на светском нивоу да се прекине та озбиљна и растућа претња.

САД треба да обнове учешће у Савету УН за људска права после две и по године одсуствовања за време бившег председника Доналда Трампа.

Савету ће се обратити државни секретар САД Ентони Блинкен, а такође се очекују обраћања западних министара спољних послова, укључујући немачког министра Хаика Маса и Доминика Раба из Британије.

(Бета-АФП)