Anja Filimonova: Srbija je strateški saveznik Rusije, NATO predstavlja pretnju poput nacizma u Drugom svetskom ratu

Zapad je izgazio Srbiju do tla i sada je treba obnavljati, poručuje u razgovoru za „Politiku” Anja Filimonova, magistar istorijskih nauka, glavni i odgovorni urednik internet portala Fond strateške kulture (FSK) na srpskom jeziku.

FSK je ruska organizacija koja objedinjava eksperte iz različitih zemalja sveta, a pre svega ruske stručnjake za Balkan, kao i srpske politikologe, ekonomiste, publiciste. Zadatak FSK-a je zbližavanje naroda i izrada mera za jačanje srpske državnosti, ocena aktuelnih pojava sa aspekta njihove korisnosti ili štetnosti po srpski narod i njegovu državnost, objašnjava Filimonova:

– Ako se događaju negativne tendencije, kao što je jačanje vehabijskog pokreta u BiH, Raškoj oblasti, na jugu Srbije i na Kosovu, onda to treba istražiti, jer je to opasnost i za vas i za nas. Zapad preduzima izuzetne propagandne napore kako bi oslabio svaku državu, pod izgovorom da jaka država smeta razvoju ekonomije, demokratije i ličnosti. Naš zadatak je da objektivno razmotrimo da li je to tako i mi vidimo da nije. Da li je Amerika slaba država? Naravno da nije. A zašto onda izvoze sasvim drugačiju formulu drugim državama?

Zajedno sa beogradskim Fakultetom za diplomatiju i bezbednost, FSK je 17. oktobra organizovao međunarodnu naučnu konferenciju pod nazivom „Sedamdeset godina od oslobođenja Beograda: borba protiv nacizma 1944–2014”.

– Fokusirani smo na nekoliko aspekata. Kakve pouke možemo da izvučemo iz Drugog svetskog rata? Šta još ne znamo o tom ratu, odnosno da li znamo sve o njemu? Naravno da ne. Oslobođenje Beograda je slavna stranica srpske i ruske istorije. To je naša zajednička herojska borba protiv fašizma i nacizma, koji predstavljaju dva modela pohoda na istok, protiv Rusa i protiv Srba.

Mislite da ove istorijske stranice nisu do kraja ispisane?

Istorijska istina treba da bude razjašnjena do kraja i odata počast svim učesnicima borbe protiv okupatora, i četničkom i partizanskom pokretu, kao i Crvenoj armiji. Kada znamo šta smo sve sposobni zajedno da uradimo, to treba da bude u temelju naše savremene nacionalne samosvesti. Kako srpske tako i ruske. Heroizam srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i slavna borba u Drugom, to su dva najjača kamena temeljca koja treba, i koja moramo, da stavimo nasuprot svim pokušajima rušenja nacionalnih država, oduzimanja suvereniteta i promeni matrice samosvesti. Važan deo naše konferencije bio je posvećen aktuelnim dešavanjima u Ukrajini i šta je to neonacizam danas. Kako je nastala i razvijala se ta ideologija, ali i praksa neonacizma na području bivše Jugoslavije i Ukrajine.

Kako prepoznajete neonacizam u Ukrajini, sa kojim argumentima?

To je ekstremna nacionalistička i rasistička ideologija. Reč je o borbi protiv svega što stoji na putu ukrajinskom nacionalističkom modelu koji zastupaju galicijski neonacisti. To je uzak sloj ljudi koji se bori protiv ruskog naroda, jezika i svega ruskog. Suštinski, oni se bore i protiv ukrajinskog naroda, jer ga lišavaju prava na slobodan razvoj u duhovnoj, nacionalnoj, kulturnoj, ekonomskoj, političkoj sferi. To i jeste fašizam, odnosno nacizam.

Usled čega je došlo do takve ekspanzije?

To je splet mnogih faktora. Jedan od njih je i religiozni, odnosno grko-katolička crkva, koja se tamo pojavila posle 1596. godine, kao i zaključivanje Brestovske unije. Unijati u Ukrajini odigrali su istu ulogu koju su imali ustaški sveštenici u NDH. Radi se o formiranju ideologije, ali i prakse oružane borbe protiv onih koji drugačije misle, odnosno protiv pravoslavnih. Tu je i uloga Zapada koji Ukrajinu posmatra kao instrument pritiska na Rusiju. Dakle, fašizam nije nestao, već je sada dobio svoj puni izraz u Ukrajini. To je isti onaj pohod na Istok koji se manifestuje u činjenici da je NATO praktično stigao na naš prag. To je krvavi građanski rat genocidnog karaktera protiv ruskog stanovništva.

Tvrdite da NATO nastavlja napad na Rusiju iz Drugog svetskog rata?

NATO vodi agresivnu politiku likvidacije država koje imaju stav suprotan anglosaksonskoj politici. Događaji u Ukrajini su u direktnoj korelaciji sa politikom Hitlera prema slovenskim naroda. Zato možemo da kažemo da za nas NATO u određenom stepenu predstavlja pretnju poput nacizma u Drugom svetskom ratu. Ne treba to skrivati, o tome je govorio i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Kako onda tumačiti Putinovu posetu Beogradu?

Svako ima svoju istinu. Ima je Zapad koji od Srbije pravi protektorat sa visokim stepenom potčinjenosti, gde državne odluke zavise od spoljnih faktora. Ruska pravda je u tome što je Srbija pravoslavna država, naš prirodni strateški saveznik i bratski narod koga smo zaista ostavili na cedilu 1999. godine, dok je Rusija bila na kolenima i nije mogla ni sebi da pomogne. Sada govorimo o neophodnosti najšire rusko-srpske saradnje na uzajamno korisnoj osnovi koja će Srbiji omogućiti da sa Zapadom razgovara ravnopravno.

Šta danas može da učini Rusija, a što nije mogla 1999?

Kao što smo videli na primeru Sirije, Rusija je iskoristila ceo arsenal mogućnosti, od diplomatske podrške, uključujući i direktne pregovore sa zapadnim liderima, pa do isporuke oružja.

Rusija se više založila za Siriju sada, nego za Srbiju pre 15 godina?

Savršeno očigledno. Ali, treba znati da su tadašnja i današnja Rusija, dve potpuno različite Rusije.

Kakvu poruku je Putin doneo u Srbiju?

Osnovna poruka je: temeljni strateški preokret. Rusija dolazi ne samo sa „Južnim tokom”, već sa čitavim paketom. To su investicije, vojni sporazum o razmeni informacija, razvoj srpske železnice, povoljni krediti... Srbija je postala ruski strateški saveznik prvog reda.

Kao Belorusija?

Zemlje bivšeg SSSR-a su posebna kategorija, ali izvan njih Rusija nema nikog bližeg i važnijeg od Srbije. Evropske zemlje mogu biti naši strateški partneri, ali Srbija je strateški saveznik. Eto, u tome je razlika. I to je formula po kojoj će se od sada Rusija ponašati prema Srbiji.

Ali, mogli smo prošle godine čuti od tadašnjeg premijera Ivice Dačića da mu je Putin rekao da Srbija ne može da uđe u Evroazijsku uniju, čak i kada bi to želela?

Volela bih da sam čula tu izjavu u originalnom i potpunom kontekstu. Takođe, da li mu je u Moskvi rečeno da sve dok Srbija ide u Evropsku uniju, ne može istovremeno u Evroazijsku uniju? Ako je to rečeno u kontekstu srpskih evrointegracija, onda je to potpuno logično, jer te dve stvari u potpunosti jedna drugu isključuju. Ne možete istovremeno sedeti na dve stolice koje se nalaze u dve različite sobe. Za nas je to direktna pretnja, jer je zahvaljujući našem sporazumu o slobodnoj trgovini moguće da preko Srbije pokulja roba iz EU. Tu je, naravno, i čitav niz nepremostivih političkih prepreka, pa je logično da ne možete i u EU i u EAU istovremeno.

Znači, za Rusiju nije prihvatljiv evropski put Srbije?

Rusija se ne protivi ulasku Srbije u EU, ali se otvara čitav niz pitanja. Po pravilu, balkanske zemlje prvo ulaze u NATO, a tek potom u EU. Za nas je ova opcija neprihvatljiva apsolutno. Zato vidimo protivrečnost: na koji način srpske evrointegracije odvojiti od integracije u NATO, ako za njih, za Evropu i SAD, sve to ide zajedno? Naš sporazum o slobodnoj trgovini, u tom slučaju, biće likvidiran momentalno. To će naneti udar po srpskoj ekonomiji, ne po ruskoj. Zato, da odgovorim na vaše prethodno pitanje: ako se isključi evropski put, evroazijska vrata su vam otvorena.

Kakve prednosti za Srbiju donose evroazijska vrata?

Ako Srbija odustane od evrointegracija, postoji niz prednosti. Pre svega, Rusija ne postavlja nikakve političke uslove i ne primenjuje instrumente koje koristi Zapad, poput ucena, pritisaka i uništavanja ekonomije i suvereniteta. Srbija dobija mogućnost suverenog unutrašnjeg razvoja, uz pristup ogromnom ruskom tržištu. Čak i da cela Srbija proizvodi hranu samo za Moskvu, opet verovatno ne bi mogla dovoljno da proizvede! Evroazijska integracija pruža mogućnost obnove snažne privrede, a to donosi i snažnu državu. Uslov opstanka srpskog naroda je očuvanje njegovog identiteta, njegove slavne istorije. Srbi su zaista izuzetan narod, jer statistički imate rat na svakih 17 godina. I vi, u tim neverovatnim uslovima pritisaka i sa Istoka i sa Zapada, uspevate da sačuvate identitet, veru i nacionalnu samosvest. Ne bih mogla da navedem drugi narod u svetu kome je to pošlo za rukom. Rusija može mnogo od vas da nauči, pre svega o umeću borbe za svoju zemlju, dugo, vekovima, naprežući sve svoje snage, ali tačno znajući za šta se borite. Zadivljujuće je kako jedan relativno malobrojan narod uspeva da ostvari takva istorijska dostignuća.

Stiče se utisak da ste vi u Rusiji tek u poslednjih nekoliko godina otkrili te „zadivljujuće Srbe”. Proteklih decenija kao da niste mnogo marili?

Da, to je apsolutno tačno. Ali, i Srbija ponovo otkriva Rusiju, pronašli smo jedni druge posle dugog lutanja. Imala sam prilike da se uverim da se ljudi iz Rusije, koji počinju da se upoznaju i rade sa srpskim narodom, nalaze pod najdubljim i snažnim utiscima. Svi su nastrojeni na najveće moguće širenje saradnje. Ispostavilo se da u Evropi postoji bratski narod koji je prošao drugačiji istorijski put od nas, ali koji ima neverovatnu privlačnost za Ruse. Otkrivajući Srbiju, Rusija se vraća sebi, vraća svoju potpunost. Jer, Srbija je deo ruskog sveta. A za nas je sada, na civilizacijskom planu, najvažnija obnova ruskog sveta.

Bojan Bilbija

(Politika)