Početna strana > Hronika > Angela Merkel: Pregovori sa Srbijom u januaru, ako dođe do napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma
Hronika

Angela Merkel: Pregovori sa Srbijom u januaru, ako dođe do napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 27. jun 2013.

Poslanici Bundestaga dali saglasnost da nemačka vlada na sastanku Evropskog saveta glasa za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU, s tim da se prva pristupna konferencija održi u januaru 2014. godine. Pregovori mogu da počnu ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine, rekla u Bundestagu kancelarka Angela Merkel.

Prva konferencija Evropske unije sa Srbijom o pristupanju može da bude održana u januaru 2014. ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine, rekla je danas u Bundestagu savezna kancelarka Angela Merkel.

11.55 - Bundestag dao saglasnost da nemačka vlada na sastanku Evropskog saveta glasa za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU, ali pod uslovom da se prva pristupna konferencija održi u januaru 2014. godine.

10.03 - Angela Merkel: Prva konferencija EU sa Srbijom o pristupanju može da bude održana u januaru 2014. ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine.

9.03 - Počela sednica Bundestaga na kojoj biti iznet stav nemačke vlade i parlamenta o početku pristupnih pregovora Srbije sa EU. Angela Merkel se obraća poslanicima.

Prva konferencija Evropske unije sa Srbijom o pristupanju može da bude održana u januaru 2014. ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine, rekla je u Bundestagu savezna kancelarka Angela Merkel.

Podnoseći izveštaj savezne vlade uoči samita EU danas i sutra u Briselu, kancelarka Merkel je rekla da su Srbije i Kosovo učinili "bez sumnje odlučujući napredak" potpisivanjem sporazuma u Briselu.

No, kako je dodala,"tek kada se u decembru potvrdi napredak u sprovođenju dogovorenog, moguće je da se u januaru održi prva konferencija između Eu i Srbije i pristupanju".

Pored toga, Nemačka pre punopravnog članstva Srbije u EU, očekuje i "punu normalizaciju odnosa" Beograda i Prištine.

Bundestag bi danas trebalo da formuliše konačan stav o početku pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, uoči samita evropskih lidera.

Hrišćansko-demokratska opcija Merkelove, najjača u Bundestagu, donela je u utorak, kako je Tanjugu rečeno, odluku o frakcijskom stavu poslanika koji su za to da se Srbiji dodeli ''zeleno svetlo'', a da se o datumu odlučuje u januaru.

''U četvrtak će Bundestag usvojiti dugo željeno 'zeleno svetlo' da i nemačka vlada na Savetu Evrope 27. i 28. juna može u osnovi dati saglasnost za početak pristupnih pregovora sa Srbijom. Pre nego što pristupni pregovori mogu početi, treba, ipak, sačekati ispunjenje plana o implementaciji. Jedna konferencija o pristupu u januaru 2014. godine će oceniti to sprovođenje'', rekao je predsednik odbora za EU nemačkog parlamenta, demohrišćanin, Gunter Krihbaum u izjavi Tanjugu.

Opcija o "zelenom svetlu" s datumom u januaru predočena je i predsedniku Skupštine Srbije Nebojši Stefanoviću, koji se sa predsednikom Bundestaga Norbertom Lamertom sastao u Berlinu ovog ponedeljka.

I Lamert je, zatim, u svom saopštenju za medije potvrdio "zeleno svetlo", ali i da će nemački poslanici jasno staviti do znanja "da je uslov za početak konkretnih pregovora primena briselskog sporazuma između Srbije i Kosova od 19. aprila".

Bundestag danas daje ''zeleno svetlo'' da se u januaru 2014. odredi datum početka pregovora sa Srbijom

Nemački Bundestag danas će, kako se najavljuje iz redova demohrišćana kancelarke Angele Merkel, dati ''zeleno svetlo'' svojoj vladi da na Savetu Evropske unije glasa za početak pristupnih pregovora sa Srbijom, a da se, zatim, u januaru sledeće godine odredi datum, u zavisnosti od ispunjenja plana primene ''Briselskog sporazuma'' Beograda i Prištine.

''Bundestag će usvojiti dugo željeno ''zeleno svetlo'' da i nemačka vlada na Savetu EU 27. i 28. juna može u osnovi dati saglasnost za početak pristupnih pregovora sa Srbijom. Pre nego što pristupni pregovori mogu da počnu, treba, ipak, sačekati ispunjenje plana o implementaciji'', rekao je predsednik Odbora za poslove EU nemačkog Budnestaga Gunter Krihbaum Tanjugu, iznoseći stav svojih demohrišćana, najjače političke frakcije Bundestaga, koja ima 237 od ukupno 620 poslanika.

Krihbaum je istakao je da je time postupak za Srbiju sličan onom u razgovorima sa Crnom Gorom, gde su, kako je naveo, esencijalna pitanja već ranije, pre početka pristupnih pregovora, bila razjašnjena, kako to ne bi blokiralo proces.

On je, takođe, izjavio da ono, od čega u suštini zavisi taj put Srbije ka EU, nije datum kada će pregovori početi, već je odlučujuća solidna priprema pregovora i neumorna politička želja.

''Takvo jedno koncentrisanje na datume uvek je bila jedna fantomska diskusija. Odlučujuće je puno više, jedna solidna priprema pregovora i neumorna politička želja'', rekao je nemački političar i naglasio da ga je radovalo što je Srbija u prošlim nedeljama i mesecima tako hrabro i odlučno delovala.

''Jedno je jasno, da nije bilo tih konsekventnih koraka u odnosima sa Kosovom, mi ne bi mogli da damo 'zeleno svetlo''', rekao je Krihbaum i naglasio da ''zahvalnost i priznanje s toga pripada srpskim predstavnicima vlade, ''koji su išli tim putem odlučno i sa visokim ličnim angažmanom''.

Ovo je stav demohrišćana, na čijem čelu je Merkelova, koja će, prema kratkoj najavi Bundestaga, pred poslanicima podneti jednu vladinu deklaraciju o samitu Saveta Evrope, 27. i 28. juna u Briselu.

Merkelova će, sasvim je izvesno, imati one koji drugacicje misle od nje i među svojim koalicionim partnerima, liberalima, i opozicijom, ali opcija o ''zelenom svetlu'' je definisana.

I Lamert je u svom saopštenju za medije naglasio ''zeleno svetlo'', ali i da će nemački poslanici jasno staviti do znanja ''da je uslov za početak konkretnih pregovora primena ''Briselskog sporazuma'' između Srbije i Kosova od 19. aprila 2013.''.

Sam šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je prilikom majske posete Beogradu, takođe, rekao da je primena sporazuma uslov za datum i time je, uz Stav Berlina o ''zelenom svetlu'' bez datuma ukazuje i, što nije na poslednjem mestu, i na kontinuitet poliltike samih demohrišćana, kancelara Angele Merkel, koji su se u jednoj svojoj deklaraciji od pre nekoliko godina, založili da posle prijema Hrvatske, nastane ''konsolidujuća faza u proširenju EU'', ne precizirajući koliko ona treba da traje, kako bi se, obnovile ''apsorpcione moći'' EU. 

Šta je, kada je reč o ovom berlinskom stavu, pozitivno za Srbiju? 

To je, saznaje Tanjug, da se ono što je Srbija do sada učinila u primeni Briselskog sporazuma i reformama vrednuje u Berlinu kao istinski, a možda, pomalo i kao neočekivano veliki iskorak Srbije. 

Nemačka se, u ''gužvi'' sopstvenih tema, između poplava, izbora i letnje pauze u zasedanju parlamenta, bavi ponovo Srbijom, a, možda, na to nije ni računala s obzirom na veličinu ''zadatka'' za Srbiju i kratak ''čas'', tako da bi se moglo reći da je celu nemačku diplomatska aktivnost u ovim letnjim danima, vezanu za Beograd, prouzrokovao sami Beograd i to svojim napretkom. 

U nemačkim krugovima se kaže, takođe, da postoje uticajni političari, različitih političkih orijentacija, koji imaju pozitivan stav prema Srbiji i nastoje da iznađu rešenja i prihvatljiva i korisna.

Pomalo stidljivo navopdi se i to da je, recimo, šef nemačke diplomatije, Gvido Vestervele, ''diplomatski izboksovao'' da se, umesto provbitno planirane definicije za datum, u kojoj se pominjala samo 2014. godina, ipak, stavi vremenska odrednica ''januar, 2014.''

(RTS-Tanjug)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će ovog leta Vučić i Tači potpisati neki sporazum o KiM u prisustvu Donalda Trampa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner