Andrius Kubilius: Putin gubi rat, nije dobro da ga Srbija podržava. Vreme je da se Srbija svrsta na pravu stranu

 U intervjuu za dnevni list “Nova”, bivši premijer Litvanije i izvestilac Evropskog parlamenta za dijalog s Moskvom, Andrius Kubilius, rekao je da srpska politička elita mora da shvati da predsednik Rusije, Vladimir Putin, gubi rat i da je vreme da se svrstaju na pravu stranu. On je dodao da Srbija mora da jasno definiše svoju političku poziciju, jer će mnogi ubuduće stav o našoj zemlji formirati na osnovu toga kako se ponašala u prethodnom periodu.

 “Mislim da je bolje biti na strani onih koji će pobediti, a ne sa onima koji će izgubiti rat. Demokratija će na kraju pobediti, u to nemam sumnju”, rekao je Kubilius u razgovoru za “Novu”, u kom se osvrnuo i na aferu prisluškivanja ruske opozicije u Beogradu, delovanju Evropskog parlamenta u prethodnom periodu, kao i ocenama da je svet na pragu novog “Hladnog rata”.

– Pre svega, moramo da govorimo kako vidimo kraj rata. Evropska unija, predstavnici SAD, predsednik Bajden, gospodin Blinken, kao predstavnici Velike Britanije, poput premijera DŽonsona, smatraju da se rat mora završiti sa potpunom pobedom Ukrajine i Zapada i da ruske vojne snage moraju biti u potpunosti poražene. To je neophodno, jer se ne sme dozvoliti aktuelnom režimu iz Kremlja da se opravi i da za dve ili tri godine pokuša da napadne neku drugu zemlju u svojoj neposrednoj blizini. To je naš strateški plan, a ako se to dogodi, ako bude poražena ruska vojska i njihova ekonomija, nakon sankcija, onda se mogu očekivati velike promene – najpre u samoj Rusiji. To će otvoriti vrata za mogućnost da Rusija funkcioniše bez Putina na njenom čelu i da postane drugačija država koja će, uprkos svim problemima, postati demokratskija. U tom slučaju možemo govoriti o trajnom postizanju mira u čitavoj Evropi. Trenutno su mir i stabilnost ugroženi od strane autoritarne vlasti u Rusiji i zato Evropa mora da ima veoma jasnu srategiju; Neophodno je da postoji demokratija u Rusiji, a da bi se došlo do demokratije, invazija na Ukrajinu mora da se zaustavi. Stoga, verujem više u dugoročni mir i stabilnost u Evropi nego u novi “Hladni rat”. Ako govorimo o ‚Hladnom ratu‘, to onda znači da ruska vojska nije poražena i da Putin ostaje na vlasti. U tom slučaju, to ne bi ni bio samo ‚Hladni rat‘, već bi se otvorila mogućnost za stvarni ratni sukob, koji bi pokrenuo agresivni režim u Kremlju.

Kako vidite poziciju Srbije, kandidata za članstvo u EU? Naša država je odbila da uvede sankcije.

- Kod država, koje nisu članice EU, a još uvek nisu uvele sankcije Rusiji, verovatno postoji strah od ruske reakcije, vojne ili ekonomske. Ne znam mnogo o statusu kandidature Srbije za članstvo u EU, ali moj savet za srpsku političku elitu i tamošnje lidere je shvate da će Putin izgubiti ovaj rat i da Rusija ima mogućnost da postane drugačija. Mnogo je bolje za Srbiju i njen narod da bude saveznik sa tom, drugačijom Rusijom, a ne da bude ujedinjena sa Putinom.

Kolika bi bila šteta po Srbiju ukoliko bi odbila da uvede sankcije Rusiji? Može li naša država da postane članica EU bez tog usklađivanja spoljne politike?

- Ponavljam, moj savet političkim liderima u Srbiji je da razmisle ozbiljno i da događaje sagledavaju dugoročnije. Defitinivno neće više biti mesta za Putina i njegovu vlast u Rusiji. Naravno, neki ljudi unutar Evropske unije će svoju predstavu i stav o Srbiji formirati na osnovu toga kako se ona ponašala u ovom strateški ključnom periodu. Mislim da je bolje biti na strani onih koji će pobediti, a ne sa onima koji će izgubiti rat.

Među glavnim argumentima zbog čega naša država odbija da uvede sankcije su istorijske veze Srbije s Rusijom. Kao neko ko dolazi iz Litvanije, da li vam je prihvatljiv taj argument?

- Zbog svega što smo trpeli u prošlosti od strane različitih predstavnika ruskih vlasti, neki će reći da smo mi Litvanci rusofobi, a ja oduvek tvrdim da je to potpuno pogrešno shvatanje; mi živimo u neposrednoj blizini Rusije i želimo dobre odnose sa tom državom. Mogućnost da imamo dobre odnose zavisi od šansi da se u Rusiji bude demokratska, a naša ideja je da joj da se transformiše u tom pravcu. To bi trebalo da bude cilj i Srbije, jer prijateljstvo sa Putinom nije prijateljstvo sa ruskim narodom.

Ipak, postoji bojazan da ćemo izgubiti Putinovu podršku oko Kosova. Verujete li da on zaista iskreno brani pozicije Srbije u tom slučaju?

- Nisam veliki ekspert za Kosovo, ali znam da je uobičajeno za Putina da nastoji da pravi probleme u različitim regionima. Nadam se da će slučaj Srbije i Kosova biti rešen na adekvatan način i da će dve strane pokazati uzajamno razumevanje. Ljudi sa Zapadnom Balkanu moraju da imaju u vidu istorijske okolnosti i ne bi trebalo da dozvole Rusiji da igra svoju igru, koja je suštinski ne donosi ništa ljudima koji žive u Srbiji i na Kosovu.

Vi ste jedan od predstavnika Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, čiji je član i najveća stranka u Srbiji - SNS. Jeste li razgovarali sa vašim kolegama o stavu o Rusiji i planirate li da preduzmete određene mere?

- Mi svakako razgovaramo o politici prema Rusiji. U našoj porodici imamo posebne radne grupe koje pripremaju različite dokumente o kojima razgovaramo sa svim članicama EPP, uključujući i one koji dolaze iz Srbije. Iskreno, nije mi poznato da smo razgovarali konkretno o poziciji Srbije, ali ponavljam da ovaj rat donosi nove izazove za sve evropske zemlje i zahteva se od različitih država, uključujući i Srbiju, da imaju jasan stav i poziciju. Za Srbiju je važno da jasno definiše svoju poziciju i da stane uz države EU.

Za nas je važno da pomogne državama Zapadnog Balkana da postanu deo naše zajednice, a kandidati za članstvo moraju da shvate da je ovaj momenat veoma važan, kako za njihovu evropsku perspektivu, tako i za ubrzanje njihove integracije. Kako bi se ubrzao proces, nije dovoljno da samo EU da donese određene odluke, već je važno da države poput Srbije podignu svoju demokratski strandard i unaprede svoju spoljnu politiku. To će doneti koristi svima, a najpre građanima Srbije.

Sankcije su veoma važne kad je reč o percepciji određene zemlje, ali ne postoji pravna obaveza zemlje kandidata. Savetovao bih ljudima iz te stranke da uvide da Putin gubi i da savezništvo sa njim nije veoma pametno. Mnogo je važnije biti uz ruski narod i pomoći mu da se izbori za demokratiju.

U našem prethodnom intervjuu, pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, rekli ste da očekujete da Zapad preduzme konkretnije mere protiv Rusije, jer će Putin preduzeti određene korake ukoliko otkrije da je Zapad slab. Ko se na kraju pokazao slabim i da li se mogao izbeći rat?

Odgovornost zbog izbijanja rata, na određeni način, pada i na ramana Evropske unije, zato što EU napravila određene geopolitičke greške nakon događaja na Majdanu. EU nije imala jasnu agendu evropskih integracija Ukrajine i to je stvorilo utisak u Kremlju da je Zapad slab, da nije u stanju da preuzme odgovornost za budućnost Ukrajine i da neće braniti tu državu. To je svakako uticalo na ambicije Moskve da pokrene agresiju na Ukrajinu. Sada Zapad napreduje, postaje snažniji, neke stvari deluju daleko ozbiljnije. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija pokazale veoma ozbiljan stepen liderstva i Evropska unija to prati.

Da li vas je iznenadila ta ujedinjenost. Jeste mogli da poverujete da će se to dogoditi?

Nisam mogao da zamislim ni da će rat započeti. Zato sam prilično i kritičan prema sopstvenoj sposobnosti da predvidim neke događaje. Postojao strah da će Zapad i Evropska unija delovati neorganizovano, a sada vidimo da je EU snažnija. Mi se suočavamo sa veoma ozbiljnom geopolitičkom krizom, a EU je iz svake krize izašla snažnija. Tako je bilo 2008. i 2020. godine, nakon svetske ekonomske krize i krize sa izbijanjem pandemije koronavirusa. Nakon ove krize, očekujem da će se isto dogoditi i da će naša zajednica izaći mnogo spremnija da preuzme vodeću ulogu u geopolitičkim odnosima. To će svakako zahtevati određene promene unutar same EU, pre svega u onom delu koji se tiče donošenja odluka.

Evropska unija i SAD uvele su stroge sankcije Rusiji, međutim deluje da ne postoji slaganje oko embarga za naftu. Može li Evropa da živi bez ruskog gasa i nafte?

Verujem da će ovih dana biti postignut sporazum oko embarga za naftu. Kao što vidimo, Mađarska prihvata. Mađarska i druge zemlje koje zavise od nafte, koja im se dostavlja putem cevovoda, su saglasne sa embargom za naftu, zato što je postalo jasno da je moguće zameniti rusku naftu sa naftom iz drugih država. Nadam se da će se sklopiti adekvatan dogovor sa Mađarskom i ostalim zemljama. U određenim situacijima, verovatno će biti neophodno da se nabavlja ruska nafta, ali to će biti veoma mala količina koja će stizati u EU. Najveći deo nabavke nafte, koji Evropa kupuje od Rusije, biće zaustavljen. U pitanju je velika količina novca koji se i dalje izdvaja za naftu, a koji završava u Putinovim džepovima.

Nakon toga sledi dogovor oko gasa. Zaustavljanje nabavke gasa nije lako sprovesti za mnoge države, ali Evropa se kreće u dobrom pravcu. Iz ove krize moramo da izađemo sa mnogo većim razumevanjem koliko je važno da države članice EU vode računa o svojoj energetskoj stabilnosti. Postoje zemlje koje su se pokazale da mogu da vode računa, na primer moja država – Litvanija. Mi smo mnogo uradili na tom polju. Kad sam bio premijer doneli smo odluku da moramo da prekinemo sa našom potpunom zavisnošću od ruskog gasa i nafte i zato smo u ovoj situaciji mnogo sigurniji. To je lekcija koja moraju da shvate i druge zemlje. Definitivno možete živeti bez ruskog gasa i nafte, a verujem da Evropa može da živi i bez nafte i gasa. O tome se radi kad govorimo o „Zelenom dogovoru“ i mi moramo da ubrzamo njegovu implementaciju, kako bi se oslobodili zavisnosti od nafte i gasa. Kad se oslobodimo zavisnosti od Rusije, to će uticati na značajne promene i u toj zemlji koja u dobroj meri zavisi od isporuke.

Glavna tema našeg prethodnog razgovora bilo je prisluškivanje ruske opozicije u Beogradu, vi ste rekli tom prilikom da ste uvereni će se taj slučaj naći u Rezoluciji EP o Srbiji. Trenutno se predlažu amandmani na nacrt Rezolucije Vladimira Bilčika. Da li biste podržali taj amandman?

Ako se pojavi takav amandman, definitivno ću ga podržati. Vladimir Bilčik je moj dragi kolega i pitaću ga za to. U Evropskom parlamentu mi imamo veoma jasna zadužena za određene oblasti i ponekad ne znamo tačno šta se događa u oblasti za koju nismo zaduženi. Ja sam zadužen za saradnju sa istočnim zemljama i Rusiju, pa sam tako upoznat sa tom oblašću. Zapadnim Balkanom se bavi Vladimir Bilčik i on mnogo bolje od mene zna detalje tog izveštaja. Definitivno, pitaću ga da li će biti takav amandman. Ako postoji potreba za tim amandmanom, mi ćemo ga proizvesti i podržati.

(Nova.rs)