четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Андрија Мандић: Подаци на попису у ЦГ за српски језик и народ умањени за четири одсто
Хроника

Андрија Мандић: Подаци на попису у ЦГ за српски језик и народ умањени за четири одсто

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 12. јул 2011.

У Црној Гори се 44,98 одсто грађана изјашњавају као Црногорци, а 28,73 одсто као Срби. На конференцији за новинаре још је речено да 42,88 одсто грађана – „србиста“ – говори српски језик, а црногорски 36,97 одсто

Све српске и просрпске партије не крију да су непријатно изненађене и кажу да Монстатове резултате пописа који се односе на националну припадност, вероисповест и матерњи језик нити прихватају нити признају.

Функционер опозиционе Социјалистичке народне партије Вуксан Симоновић је за „Политику“ оценио да је потпуно јасно да српским језиком и даље говори највећи број грађана Црне Горе и да ће то „значајно утицати на његово другачије, то јест, реално позиционирање, као најдоминантнијег језика у Црној Гори”.

Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић је саопштио: „Не можемо да прихватимо резултате пописа, јер не можемо да прихватимо лаж као истину. У Подгорици, Никшићу, Херцег Новом, Пљевљима и Берана десила се крађа на нивоу од пет до шест процената.”

„Наши подаци не одступају од саопштених када су у питању црногорска нација и језик, али су зато подаци у вези са српским народом и језиком умањени за четири одсто”, појаснио је он.  

Председник Српског националног савета Момчило Вуксановић рекао да саопштени резултати „потврђују оправданост формирања Савета који се бори против насилне асимилације Срба у националне Црногорце”.

Он каже да је Црној Гори неопходан договор између две најбројније националне заједнице – Црногораца и Срба „ради будућности државе и свих грађана, и то је могућност која гарантује грађанска права и стабилност у Црној Горе”.

У међувремену је стигла вест да ће 25 опозиционих посланика поднети заједничке амандмане на Устав Црне Горе, а захтеваће се дефинисање српског језика као „службеног”.

Директорка Монстата Гордана Радојевић рекла је да је више од 97 одсто становништва пописано, што одражава „пуну репрезентативност“. Она је рекла да су слагање или неслагање са резултатима ствар професионалног односа.

„Неслагање мора бити методолошки и статистички доказано. Попис је резултат иза кога стоји рад више од пет хиљада људи, методологија, извештаји експерата међународних институција, Завод за статистику и лично ја, као најодговорнија особа ове институције. Покретања одговорности сигурно ће бити уколико наставе да оспоравају резултате Завода.”

У половини црногорских општина Црногорци су најбројнија нација, а највише их је на Цетињу, у Даниловграду и Никшићу. Срби су већина у Беранама, Бијелом Пољу, Пљевљима, Плужинама и Херцег Новом. Бошњаци чине већину у Рожајама и Плаву, док су Албанци већина у Улцињу.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер