петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Андреј Пленковић: Хрватска мора да реши са Србијом сва отворена питања још од времена великосрпске Милошевићеве агресије
Хроника

Андреј Пленковић: Хрватска мора да реши са Србијом сва отворена питања још од времена великосрпске Милошевићеве агресије

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 23. октобар 2016.

 Хрватски премијер Андреј Пленковић је говорећи о односима са Србијом рекао вечерас, у интервјуу за Јутарњи лист, да Хрватска мора да реши сва преостала питања која су остала отворена од, како је казао, ''времена великосрпске Милошевићеве агресије на Хрватску''.

Уз питања заштите мањина, несталих, границе и других, посебно се истиче питање процесуирања ратних злочина и Закона о надлежности државних органа Србије, рекао је Пленковић у првом интервјуу од избора за премиејра.

- Реч је о регионалној хибридној надлежности коју не познаје међународно компаративно казнено право. Уверен сам да је то проблем који ћемо решити и осигурати безбедност и слободу кретања хрватским бранитељима - додао је Пленковић.

Упитан да коментарише то што је хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић рекла током недавне посете Бриселу да је већ измењен Дејтонски споразум у БиХ и да ли мисли да треба да дође до промене која ће овај Дејтонски споразум оставити као део прошлости, Пленковић је казао да претпоставља да је председница мислила на низ промена које се односе на уставну архитектуру БиХ које су се поступно догађале у протеклих двадесетак година.

- Водимо рачуна да је Устав БиХ један од анекса Дејтонског споразума. Равноправност и конститутивност народа се најбоље може постићи спровођењем начела која смо уврстили у резолуције Европског парламента, а то су децентрализација, супсидијарност, легитимна заступљеност и федерализам. Наравно, пре свега је одговорност на политичким странкама и институцијама у БиХ да међусобним дијалогом изнедре најбоље институционалне промене које одговарају интересима свих - рекао је хрватски премијер.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер