Андреј Ивањи: Старосна дискриминација

Нема ничег погубнијег по демократију од страха. Страха од друге нације или вере или расе, страха од губитка радног места, страха од избеглица, страха од гастарбајтера, страха од корона вируса.

Свака диктатура или модерна аутократија има, такође, патронистички однос премана народу: Пошто ви не знате шта је добро за вас, ми ћемо да вас натерамо да радите у корист своје добробити.

Нико не спори да је у случају елементарних непогода, у какве спада и пандемија корона вируса, зарад општег добра понекад неопходно ускраћивање појединих индивидуаних слобода. Нико ко није стручњак за епидемије и вирусе не би требало да се прави паметан какве мере су неопходне да би се сузбило ширење вируса, спречио колапс здравственог система и у што већој мери сачувало здравље грађана, наравно у оквиру устава и закона.

Нелагоду, међутим, изазива са колико лакоће међу грађанима уједињеним у страху од корона вируса, али и код судских власти, пролазе у најмању руку правно упитне мере извршне власти, као што је проглашавање ванредног стања уместо ванредне ситуације, патролирање војника са дугим цевима градом у мирнодопским условима или увођење старосне дискриминације апсолутном забраном кретања људима старијим од 65 година.

У уставу Републике Србије у члану 21 о збарани дискриминације стоји:

"Пред Уставом и законом сви су једнаки.

Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.

Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима."

Дакле, забрањена је свака дискриминација, а нарочито, између осталог, по основу старости. А Председник Србије се није зауставио на апелу старијм суграђанима, на препоруци да зарад сопственог добра не излазе из куће, већ је наредио апсолутну забрану кретања за старије од 65 година.

Такву меру ни једна друга земља није увеле управо зато што је у свим демократским уређењима забрањена старосна дискриминација. Увођење старосне дискриминације у Србији је опасан преседан. У стању ванредних опасности веома је танка нит која неопходне мере дели од неоправданог кршења индивидуалних слобода. Суноврат у аутократију је лак и брз, повратак демократије мукотрпан и спор. По истом основу Председник је могао да прогласи апсолутну забрану кретања, на пример, за све хроничне болеснике.

Као што пише у највишем законском акту: нико нема права да било кога по било ком основу дискриминише, да уводи селективне забране, па макар и под рухом бриге и брижности.

Демократију чини низ индивидуалних слобода, ограничавање индивидуалних слобода је ограничавање демократије, одустајање од њих је одустајање од демократије, баш као и одустајање од протеста против било какве дискриминације ма под каквим условима.

Апел да старији суграђани, јер нарочито угрожени корона вирусом, зарад сопственог добре не излазе из куће, наравно да треба подржати.

(Време)