четвртак, 24. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Андреј Ивањи: Ребрендирање опозиције
Хроника

Андреј Ивањи: Ребрендирање опозиције

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 12. август 2020.

 Савез за Србију минус Двери једнако је Удружена опозиција Србије. Осим што је трупа опозиционих лидера СзС-а остала без Бошка Обрадовића и променила име у УОС, све друго је суштински остало исто. Као што је циљ дванаест жигосаних у истоименом ратном спектаклу Роберта Олдрича био да уништи дворац у окупираној Француској у коме се налази нацистички штаб, тако је прокламовани циљ дванаесторице лидера УОС-а, које су пинкови и информери жигосали као народне непријатеље, да униште власт Српске напредне странке у окупираној Србији – наравно без експлицитних сцена насиља по којима се Тхе Диртy Дозен прославио.

Осим што смо сазнали да УОС више наликује некаквој конфедерацији него федерацији, да свако унутар овог политичког удружења има право да ради шта хоће и да самог себе промовише до миле воље, све док не сарађује са политичком машинеријом Александра Вучића, и да су добродошли сви који желе да се прикључе борби против аутократије, партократије, власти једног човека и тако даље, оно за СзС нерешиво питање остало је без одговара и за УОС: како се супротставити власти која контролише и злоупотребљава готово све државне институције, ресурсе и масовне медије и коју и даље подржавају, или макар ништа против ње не чине, и Брисел и Вашингтон и Москва и Пекинг?

У Прегледу дана Неwсмаx Адриа, Вук Јеремић је у понедељак објашњавао да је прво потребно изградити партијску инфраструктуру, како би се на располагању имало партисјких представника у свакој локалној средини, не само да би се водила политичка кампања, већ и да би се једног дана, када буду били одржани председнички избори, могло бити у стању да се контролишу кутије са изборним листићима. Јеремић, међутим, није објаснио да ли би УОС заједнички градио такву инфраструктуру и како би је ванпарламентарна опозиција уопште финансирала. Али је зато већину времена свог гостовања посветио промовисању своје Народне странке.

Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас је изразио наду да ова власт, овако ненормална каква јесте, у оваквом облику можда и неће дочекати председничке и београдске изборе 2022. године, мада није објаснио на чему заснива такво мишљење. У овом тренутку се ни најмање не чини да би могло доћи до некакве народне побуне зарад некаквих демократских вредности – слободних и фер избора и слободних и фер медија, а још мање да би се власт Александра Вучића добровољно одрекла свих предности које има у односу на слабашну опозицију.

А. Вучић, његова Скупштина и његова Влада неће променити изборне услове, не пада им на памет да ураде било шта што би могло да угрози њихову власт, коју жарко желе и која је за многе постала питање живота и смрти. Напротив, репресија и фаворизовање владајућих структура могу само да се повећају

Сажето: лидери УОС-а морају да пођу од тога да ће свакако доћи до мање или више масовних и мање или више насилних демонстрација из ко зна којих разлога на улицама српских градова, али да зарад демократије и демократских вредности грађани Србије неће похрлити у одсудну битку против ове власти. Исто тако, А. Вучић, његова Скупштина и његова Влада неће променити изборне услове, не пада им на памет да ураде било шта што би могло да угрози њихову власт, коју жарко желе и која је за многе постала питање живота и смрти. Напротив, репресија и фаворизовање владајућих структура могу само да се повећају.

Кампања за председничке и београдске изборе 2022. године је већ почела. Власт А. Вучића у њих улази јача него икада, опозиција окупљена око УОС-а слабија него што је икада била и још увек без препознатљиве визије како да распрострањено незадовољство грађана против ове власти претвори у подршку за себе и неког свог будућег, незнаног заједничког председничког кандидата.

Шта нам предстоји, макар што се власти тиче, најављено је у филму Хоус оф лиес – "мирни" протести у Србији емитованом у оквиру дневника на Пинку, а у коме је "насиље представљено као главни ослонац политичког деловања Драгана Ђиласа и Бошка Обрадовића".

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер