Андреј Ивањи: Лични избори и лични интереси

 Председник Српске напредне странке и Србије Александар Вучић изјавио је да ће парламентарни и локални избори бити одржани у марту или априлу 2020. године. Вест да је Председник одлучио да избори буду одржани у редовном року веће је изненађење него да је најавио ванредне изборе. С тим што не би требало узимати здраво за готово то што Александар Вучић каже, могао би да се предомисли, да му не пропадне ова есенесовска кампања "Будућност Србије" током које је промукао вичући "лопови, тајкуни, фашисти" и исцимао онолике људе да дођу да му кликчу и радују се свему чему се он радује. Куд ће по зими и леду све испочетка, ако избори буду заиста одржани на пролеће.

Ако пођемо од тога да се Председник по питању редовности избора неће предомислити, то ће значити да до тада неће правити никакве нове, значајније уступке по питању Косова, да ће редовно ванредна ситуација на релацији Београд – Приштина са већим или мањим тензијама остати каква јесте. Ако га на јесен новопостављена Европска комисија уз бочну подршку Берлина и Париза ипак буде озбиљније притисла да већ једном у каквом год паковању призна независност Косова, могао би да на опште изборе накалеми и референдум о Косову и Метохији. Или "у интересу Србије" ипак краткорочно распише редовне изборе у ванредном року и опет једном изненади опозицију.

Ону опозицију, коју као опозицију дефинише деловање против власти, а не формално неучествовање у власти. У блок "конструктивне опозиције" која немушто као критикује, а заправо даје подршку власти, спадају Шешељ, Чеда или Чанак, који ће, када год да буду расписани, учествовати у изборима по правилима игре председника Српске напредне странке Александра Вучића.

Други блок чине Савез за Србију и Покрет слободних грађана који најављују бојкот избора, као што посланици из њихових редова бојкотују парламент, јер неће да дају легитмитет "аутократском режиму" који се на власти одржава контролом медијиа и злоупотребом државних институција на свим нивоима зарад личних и партијских интереса. Бојкот избора захтева једнако агилну и активну кампању као и учешће на изборима. Њихова предност у односу на претходне изборне циклусе је што је захваљујући грађанским протестима у преко стотину градова направљена каква-таква инфраструктура за организованије деловање.

Негде између је председник општине Нови Београд Александар Шапић који не мисли да су ствари у Србији "баш толико лоше као што многи представљају" и мисли "да није толико лоше и да се неке ствари у последњих пар месеци мењају на боље". Шапић није објаснио шта се то последњих месеци мења на боље, али је јасно да свој интерес види у учешћу на изборима, останку на локалној власти, па још ако покупи и неки глас потенцјалних гласача оних партија које би да бојкоту изборе, утолико боље.

За разлику од претходних изборних циклуса овог пута је ситуација макар мало интересантнија. Само да у делу оне опозиције која активно ради против власти не превагну лични интереси као код Александра Шапића.

(Време)