Андреј Ивањи: Кад приграбиш сву власт, сносиш сву одговорност

 Власти у Приштини су изиграле Александра Вучића, српски председник је изиграо Запад. Цену ће платити грађани Србије.

Седам година касније некакав правно обавезујући споразум није ни на видику. У међувремену је Александар Вучић корак по корак у Србији без Косова успоставио аутократски систем, функцију председника Републике и председника Српске напредне странке изидигао изнад парламента и владе, успоставио партијску контролу медија, финансијских токова, обавештајних служби, дела правосуђа и тако даље. Корак по корак маха су узимамале његова љубавничка снисходљивост у односу са Владимиром Путином, константна антизападна кампања есенесовских таблоида и телевизија са националном фреквенцијом и изјаве да Србија у Русији и Кини има алтеративу.

То све није био део договора са Западом. На оба ока се до сада жмурило пред урушавањем демократског система у Србији у ишчекивању да Вучић испоручи решење за Косово. Седам година касније испаде у Берлину и Бриселу да их је изиграо и лагао, као што лаже нас. Под Вучићевом влашћу Србија је даље и од Европске уније и од договора са Приштином, него што је била када је Томислав Николић (ко то беше?) ступио у штрајк глађу.

Вучић је сигурно хтео да дође до договора са Приштином, али под сопстевним условима. Сада бесни зато што су албански "ратни злочинци и терористи" који су запосели "привремене косовоске институције" изиграли њега, и то очигледно уз прећутну подршку Запада. Од Заједнице српских општина нема ништа, Приштина је увела царину од сто одсто на српску робу, најављује формирање војске, косовски парламент је усвојио декларацију која Србију, то јест "бивше српске власти", дакле и Александра Вучића који је од марта 1998. до јуна 1999. године био министар информисања, оптужује за геноцид.

Премијер Косова Рамуш Харадинај и председник Хашим Тачи се понашају као људи који су Србију под влашћу Слободана Милошевића победили у рату и неће ни за педаљ да устукну и Вучићу олакшају ствар. Не Србији, већ Вучићу, који сам преговара, сам доноси одлуке, који је сам искључио парламент из преговарачког процеса. Своју идеју о фамозном разграничењу, о којој ћути као МУП о цени набавке више од 600 шкодиних аутомобила, засновао је на некаквом усменом договору са Тачијем који уопште није имао овлашћења да се о било чему договара у име Косова.

Сада, када ја потезима Приштине која нема шта да изгуби, сатеран у ћошак, одогворност пребацује на народ "који га није разумео" и Запад који "срамно" ћути на "нецивилизацисјке" потезе приштинских власти. Џабе срџба Марка Ђурића на косовску парламентарну декларацију као "клеветнички памфлет" и галама Вучића да пришинске власти сада хоће да хапсе српске полицајце и да је "једини пут који они виде виде мржња према српском народу", да "не могу да се окрену ни раду, ни послу, ни трговини, ни економији", те да су неки од њих "само обукли одела и ставили кравате, а изашли су из шуме и разумљиво је да на такав начин говоре".

Запад од Вучића и поред свега тражи да се договри са Харадинајем, а отворено га не напада само зато што у српској опозицији, која Вучића оптужује за издају и неће да да Косово више и недвосмисленије од њега, не види никакву алтернативу.

Када приграбиш сву власт, сносиш и сву одговорност. Председник Србије морао би грађанима Србије неувијено и разумљиво да каже шта се од њега по питању Косова тражи и шта намерава да учини. А може истовремено и МУП да призна колико је платио шкоде и дам српске власти на увид дају уговоре о Београду на води и Аир Србије са Етихадом.

(Време)