петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Андреј Ивањи: Дилетантизам на делу, или "догодине у Јерусалиму"
Хроника

Андреј Ивањи: Дилетантизам на делу, или "догодине у Јерусалиму"

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 10. септембар 2020.

 Председник Србије као да ни сам не зна шта је потписао у Вашингтону. Прво је било речи о билатералном споразуму са САД, онда о некаквом писму намера. Можда ћемо ускоро чути и неки трећи назив за папир који власт слави као историјску победу Србије над "такозваним" Косовом, а сви који би да задрже привилегије које власт носи са собом као још један доказ храбрости и мудрости председника Вучића. Можда је То Нешто што је Вучић као председник државе потписао у име Србије најбоље описати речју којом је један стручњак за међународно право описао тај у таквом формату до сада никад виђени споразум који је представљен у Белој кући – "бизарно".

Било да је по стандардима међународног права То Нешто правно обавезујуће или није, Вучић се својим потписом обавезао да ће у можда највећем, најжешћем, најдуготрајнијем и најнерешивијем глобалном конфликту следити спољнополитичке интересе тренутног председника САД Доналда Трампа. Вашингтон од Србије и "такозваног" Косова, према речима Доналда Трампа изговореним у Овалној соби пред камерама у присуству Вучића и премијера "такозваног" Косова Авдулаха Хотија, очекује да до јула 2021. отворе своје амбасаде у Јерусалиму и прикључе се Сједињеним Државама и Гватемали. Успут ће Израел, уз Вучићев благослов, "такозвано" Косово признати као независну Републику Косово, а онако узгред је Вучић још и Србију оптерећену регионалним чаркама гурнуо у средиште глобалног сукоба између Израела и Палестине који оптерећује читав Блиски исток, а периодично и читав свет.

Решење за Јерусалим, свети град три вере, око кога се споре Израелци и Палестинци, било би решење за читав блискоисточни мировни процес. Израел је 1967. у Шестодневном рату освојио Источни Јерусалим који је био под влашћу Јордану и анектирао га 1980. године упркос многим осуђујућим резолуцијама Уједињених нација. Палестинци Источни Јерусалим виде као главни град будуће државе Палестине. Свака држава која отвори амбасаду у Јерусалиму практично подржава израелску анексију источног дела града и навлачи на себе гнев читавог арапског света.

Ретко када је на великој међународној сцени виђен такав дипломатски дилетантизам какав је делегација Србије у саставу Вучић–Мали–Ђурић–Чадеж приказала у Вашингтону. Прво, спорно је да ли је Вучић уопште имао овлашћење да То Нешто потписује, од Владе и Скупштине га добио није; друго, као да српска делегација није имала свој протокол који би са америчким протоколом договорио све детаље – ко, где, када и колико дуго седи, ко, када и са киме позира на колико фото-термина, чији фотографи и камермани, где и у ком тренутку смеју да буду присутни, ко, када, са ким и где обедује...; треће, није познато који су експерти за међународно право или спољну политику консултовани. Судећи по перформансу српске делегације и документу на који је Вучић у име Србије ставио свој потпис, рекло би се да је пошао од тога да не мора ни са ким да се консултује, јер је он сам највећи стручњак и за међународно право и за спољну политику, као и за економију и много шта друго.

Вучић је једним потписом на То Нешто успео да Србију истовремено посвађа и са шиитима и сунитима, што је мало коме пошло за руком, али и са Европском унијом и са Кином и са Русијом. Прихватајући оно што је Доналду Трампу мило, издао је великог кинеског брата потписујући да су производи бренда Хуаwеи безбедносно несигурни, великом руском брату је ставио до знања да је Доналд Трамп можда ипак већи, а Европској унији, чија би пуноправна чланица Србија хтела да постане, поручио да не даје ни пишљива боба на обавезу да своју спољну и безбедносну политику усклађује са ЕУ, јер Брисел изричито налаже да амбасаде држава чланица остају где јесу – у Тел Авиву. А можда је Вучићу све то било вредно нечега што, за сада, нико други не уме да препозна.

Све у свему, није баш јасно шта власт и прорежимски медији славе, а објаснили нам нису. Јер, било да Доналд Трамп буде реизабран или не, било да је Вучић овлашћено или неовлашћено свој потпис ставио на документ који јесте или није правно обавезујући, сваки председник САД ће убудуће моћи да очекује да се Србија придржава Тог Нечег и моћи ће свакој српској власти да заврће руке уколико се писменог обећања датог Сједињеним Државама не буде придржавала.

Јевреји се на крају Пасхе и Јом кипура моле фразом "догодине у Јерусалиму". Рекло би се да то са Србима нема никакве везе, да догодине тамо не треба да осване и српска амбасада.

(Време)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер