Андреј Ивањи: Бели листићи

 Након бурних осам година напредњачке власти појам "белих листића" је пао у заборав. Доводи се пре свега у везу са поразом Бориса Тадића против Томислава Николића на председничким изборима 2012, након чега је уследило прелетање Ивице Дачића и Социјалистичке партије Србије у табор Српске напредне странке, суноврат Демократске странке и катапултирање Александра Вучића до неслућених висина. Заговорници "белих листића" које је предводила Весна Пешић били су незадовољни Борисом Тадићем, а згађени пресвученим радикалом Томиславом Николићем, па су у недостатку за њих прихватљиве понуде за функцију председника Србије позвали грађане да прецртају гласачке листиће, учине их неважећим. Николић је у другом кругу победио Тадића за 70.111 гласова (1.552.063 : 1.481.952).

Током кампање за парламентарне и локалне изборе расписане за 21. јуни ове године доминира појам "бојкот": један део "праве" опозиције (Савез за Србију) због катастрофалних изборних услова позива на бојкот избора. Други део "праве" опозиције (Покрет слободних грађана) ипак хоће да изађе на изборе (под условом да успеју да сакупе10.000 потписа за регистровање изборне листе). Рецимо да им се ставови разилазе по питању начина борбе против свевлашћа Александра Вучића. Због смањивања цензуса на три одсто и очекиване мање излазности повећане су шансе маргинализованих опозиционих партија да уђу у Народну скупштину.

Међутим, док су погледи упрти у дешавања на сцени лидера политичких партија који се гложу око изласка или неизласка на изборе, код једног дела грађана необухваћеним било каквим статистикама је васрксла идеја "белих листића". Можда су то тек појединци, можда ће збир тих појединаца имати некаквог утицаја на крајњи исход избора, тек известан број грађана Србије не жели да послуша идеолошки контрадикторну коалицију коју предводе Драган Ђилас, Зоран Лутовац, Вук Јеремић и Бошко Обрадовић, Сергеј Трифуновић им је са својим испадима посве неприхватљив, Чеду Јовановића и остале формално ненапредњачке пијуне су прозрели, а Алаксандра Вучића и његово луткарско позориште не могу очима да виде. Ти грађани ће изаћи на изборе и прецртати гласачке листиће, учиниће их неважећим.

Они наравно неће утицати на доминантну победу СНС-а и његових сателита, али би могли да повећају излазност и тако помрсе конце минијатурним партијама које се боре за сваки глас не би ли прешли цензус. Ако нисам нешто превидео, у кладионицама не постоји квота за број "белих листића".

(Време)