Анђела Гавриловић: Конова изјава о заражавању лекара монструозна и скандалозна

 Анђела Гавриловић, чланица Изврног одбора Уједињени против ковида оценила је у Дану уживо на ТВ Н1 "монструозном и скандалозном" изјаву епидемиолога и члана Кризног штаба Предрага Кона, поводом заражавања и велике смртности од ковида лекара у Србији - да су се "они често заражавали на паузама за кафу".

„Уједињене против ковида не интересује рејтинг, ми нисмо на продају. Та особа (Кон) је до сада својим поступцима и изјавама показала да је срамота за лекарску професију и људску врсту. Нас 3.000 лекара из Уједињени против ковида ограђујемо се од њега и осуђујемо га. То је монструозна и скандалозна изјава којом је себе осудио на социјалну изолацију, он није наш колега и брат, то је у најмању руку срамотна изјава. Време ће показати која је била цена свега што је урадио и изрекао“, казала је Гавриловић.

Кон је у интервјуу за нова.рс, на питање зашто је од коронавируса у Србији умрло више од 70 лекара, рекао да је то „веома озбиљно питање којем се треба темељно посветити“.

„Ми имамо нека сазнања, у оквиру неких клиника, да је до заражавања долазило углавном изван болница. То би требало они који руководе тим ковид болницама да врло јасно кажу. Имамо и једну уочену ситуацију, да је често долазило до заражавања на местима где се испијала кафа и тих кратких пауза. Потребно је створити потпуну слику о томе. После првог таласа сам то темељно пратио, па могу рећи и после другог, али тада није било неке велике разлике. Није било толико бројног умирања. Оно што се већ тада могло видети је да међу умрлима нису сви били ни радно активни. Свеједно, то је екстремно значајно утврдити колико је од њих заправо радило у црвеној зони“, казао је Кон.

Додао је да је „још једна битна ствар колико је лекара започело правовремено да се лечи, а колико није“.

„Треба упоредити смртност здравствених радника у односу на смртност свих осталих из опште популације – да ли је ту било неке разлике. Затим, треба испитивати смртност хоспитализованих по разним ковид болницама. Треба узети у обзир и објективизирати оптерећеност здравствених радника. То треба анализирати по специјалностима, то није једнако. Ми имамо анестезиологе који су били максимално оптерећени. Треба утврдити и динамику умирања здравствених радника. У последњих месец дана је велики број њих умро, то треба упоредити са динамиком умирања у општој популацији. Ако се то поклапа, то није нешто што је необично. Када говоримо о умирању уопште, то су теме крајње озбиљне и неке паушалне процене да је то настало из једног јединог разлога, нису једноставно прихватљиве. Мора се много дубље то проценити, објективизирати. Ми имамо да је било масовног заражавања и масовног умирања у овом последњем, таласу, па, нажалост, не би требало да буде неко изненађење да се повећао и број умирићих здравствених радника“, рекао је Кон.

Она је постојеће мере оценила као недовољне, додајући да су лекари из Уједињени против ковида и даље при томе да је требало пред празнике пооштрити мере и оставити да раде само објекти и институције од јавног значаја.

„Срећна околност је што Кризни штаб није одлучио да даље попусти мере, несрећна околност је што ми од октобра упозоравамо на трећи талас, али смо остали изигнорисани, па је до њега и дошло. Докле год је епидемија у току и док још има преко 2.000 заражених током дана и болнице су пуне – сматрамо да мере нису адекватне“, истиче она.

„Није ствар толико у мерама које су недовољне, то се до сада показало, већ је ствар у томе што се не спроводе адекватно“, додаје Гавриловић.

На питање где то види да се мере не спроводе, она наводи да се то види „у продавницама у које улазимо, јер још нисмо научили да се стави маска иако пише на улазу да је обавезна, не видимо да постоје редари или неко ко ће то контролисати, а и видимо да ни после девет месеци део грађана није научио да носи маску“.

На питање да ли има информацију колико је тачно лекара до сада преминуло од ковида, она каже да је у питању њих 72, а да за медицинске сестре и друго немедицинско особље нема податке, но сестрински синдикати тренутно покушавају да спроведу евиденцију.

„Губитак сваког лекара представља трагедију за цео систем, не само зато што је то један појединац који је дао живот за ову борбу, већ што је то живот мање у борби која неће скоро да се заврши“, наглашава докторка и додаје да то није само велики број преминулих лекара за Србију, већ је то велики број за целу популацију.

Ради се без паузе, распореди су немилосрдни

Као главни разлог наводи исцрпљеност, и подсећа да у црвеним зонама ковид болница  „доктори нису стали од марта“.

„Ради се без паузе и распореди су немилосрдни, јер не постоји довољан број лекара који би покрио толики број пацијената у болницама, у којима смо у једном тренутку имали 10.000 људи. Паузе између смена су такве да организам просто не може да се репарира од толиког напорног рада“, наводи Гавриловић.

„Болница у којој радим има смене од осам сати, у току којих није дозвољена пауза. Прво смо окружени тугом, трагедијом, болешћу са којом не знаш како да се избориш, паузе за воду, тоалет, скидање маске – нема. Понесемо кући тугу коју већ дуго носимо, знате, ми нисмо мобилни телефони па да одемо кући и напунимо батерију. Не стигнемо ни физички ни психички да се одморимо, а сутрадан нас чека нова смена“, додаје она.

Истиче и да је изложеност лекара вирусу неупоредиво већа него обичног грађанина.

„Ако један лекар брине о 40 људи, обиђе сваког пацијента током смене десетак пута, приђе му близу, немогуће је у таквој концентрацији вируса избећи да се не поклекне… Опрема се дели на кашичицу, негде се неадекватно користи. Раде лекари који су тек завршили факултет, али раде и они пред пензијом, хронични болесници, ту смо сви једнаки, али неминовно да ће неко да стреда ако није имао дан годишњег одмора од кад је све почело“, указује Гавриловић.

Подсећа да су Уједињени против ковида имали „солидну идеју да се око 2.300 лекара са Бироа (за незапослене) запосли и да се тиме растерети здравствени систем, али се из неког разлога то није десило“.

„Све нас је мање, а евидентно је да ова епидемија неће скоро да се заврши…  и у кратким паузама када неке болнице нису биле у ковид систему, био је велики притисак на њих због лечења других болести“, наводи она.

Такође каже да Уједињени против ковида имају информације о томе да се „у једном београдском дому здравља скафандери за једнократну употребу перу и како их нема довољно полуосуше, те се такви нуде колегама који у недостатку нечег бољег раде само у томе“.

„Имамо и пример да се за једну смену подели по једна маска једном запосленом… Сигурно је да опрема која није адекватна не може да пружи заштиту у оваквим условима у којима радимо“, оцењује она.

На питање како гледа на поновну експлозију заражених у домовима за старе, каже да то сведочи да за ових девет месеци епидемије нисмо научили лекцију нити како можемо да заштитимо ту врло осетљиву категорију становништва.

„То говори да епидемиолошка ситуација није тако сјајна и да нисмо водећи у региону“, наводи она и додаје, поводом Батутовог плана о вакцинацији, да није довољно, како је предвиђено, вакцинисати само кориснике домова, већ и људе који о њима брину.

„Све ово сведочи да сигурно не радимо нешто како треба“, закључује Гавриловић.

Видети још:

Предраг Кон: Оболели лекари у Србији се заражавали на паузама за кафу

(Н1)