Аналитичари: САД могу да испровоцирају нову финансијску кризу

Амерички инвеститори поново играју високоризичне игре са хипотекарним облигацијама. Крах управо ових хартија провоцирао је масовну кризу 2008. године. Експерти истичу да процес надувавања новог хипотекарног мехура већ тече пуном паром.

Узрок повећаног интересовања према хипотекарним хартијама од стране инвеститора јесте у понашању Федералног резервног система САД. Као једну од мера на превладавању кризе ресор предлаже да се очува кључна по економију стопа рефинансирања на најнижем нивоу. То приморава инвеститоре да улажу практично у сваки ликвидни актив, истиче председник савета директора компаније Арбат Капитал Менаџмент, Алексеј Голубовић.

„Већи део експерата уверује да америчка влада до краја 2012. године неће повећавати стопе, а после завршетка друге етапе програма квантитивног попуштања највероватније ће смислити нови програм који ће омогућити поново да се испуни економија неосигураним новцем. Фактички то значи да се појављује новац који треба послати на утилизацију. Америка се плаши да незапосленост чини озбиљнију претњу од инфлације и нових проблема „мехура од сапунице“ на тржиштима облигација. Ова бојазан наводи на штампање новца и држање нултих стопа, отуда и овакве одлуке“.

Финансијске власти САД уверавају да поновног надувавања на тржишту хипотекарног кредитирања неће бити. Постоје два главна аргумента - инвеститори више неће куповати новац који је везан са хипотекарне агенције (попут Фани Меј и Фреди Мек, које су на злом гласу); Уз то, по уверавању регулатора, забрана кредитирања незапослених и забрана кредитирања без залога помоћи ће да се одбаце сувишни ризици. Ипак реалност је увек сложенија од било каквих прогноза, подвлачи Алексеј Голубович.

„Нема другог начина да се реши овај проблем осим да се ове хартије неком продају. И то зато што ви држите хартије иза којих не стоје директно куће. Како то не би био проблем, треба се већ сада позабавити сваким конкретним случајем. То је огроман посао. Банке, колекторске агенције и други фактори финансијског тржишта латиће се њега само уколико могу сами ту да зараде. Значи треба направити тржиште ових хартија. Или ће за све платити порески обвезници.“

А за сада сама Федерална резервна служба долива уље на ватру и већ је објавила да може да прода облигације, купљене у оквиру подршке тржишту за време финансијске кризе. Реч је о сумама од много милијарди долара. Прогноза аналитичара није утешна. Финансијске власти САД практично секу грану на којој седе, сматра руководилац департмана за стратешку анализу консалтинг компаније ФБК Игор Николаев.

„Сматрам да бојазни нису неосноване и вероватноћа понављања ситуације врло је велика. Како су се против кризе бориле САД? Затрпавале су економију новцем. Али чуда се не дешавају: скоро одмах овај новац тражи где да буде уложен, надувавају се мехурови на свим тржиштима актива. Између осталог на хипотекарном. И ако се чак мехур не надува тако брзо, процес свеједно тече. А шта се дешава са мехуром касније, то знамо: он пуца и то са праском.“

Аналитичари напомињу да је претходна хипотекарна криза коштала америчке пореске обвезнике више од 5 трилиона долара. Колико је за ове ризике платио читав свет – не зна се до сада. О сумама могуће штете од нових мехурова експерти за сада не желе ни да помишљају.

(Глас Русије)