Ана Тоскић: Све више институција ускраћује грађанима информације од јавног значаја – више им се исплати да плате казну; Раша Недељков: Ако усвоје закон, остаће нам само информације које изговоре политичари

Ана Тоскић, извршна директорка организације „Партнери Србија“ и Раша Недељков, програмски директор Црте оценили су у Дану уживо да све више институција одлучује да ускраћује информације грађанима, јер им се то некада не исплати, већ бирају чак и да плате новчану казну. Истичу да је универзално право да грађани буду обавештени о њиховом раду.

Говорећи о праву јавности на информације од јавног значаја, Ана Тоскић каже да је то универзално право.

"Право свих грађана да буду обавештени о раду јавних институција. Закон је усвојен 2004. године. Да не постоји овај механизам, не бисмо дошли до многих сазнања о томе како се троше буџетска средства, како институције раде. Закон који је код нас донет и почео да се примењује 2005. године, донео је велике промене", каже она.

Додала је да су 2017. године грађани упутили 30.000 захтева органима јавне власти.

"Институције су научиле да њихов рад мора да буде транспарентнији и да јавност мора да има увид у то како се ради", каже.

Додала је да промена није дошла недавно, али да се ствари погоршавају последњих година.

"Постоји некада и ригидност и неспремност институција да одговоре на захтеве грађана. Нису схватиле у довољној мери да проактивна транспарентност може да им олакша рад", каже Тоскић.

Недељков: Ако закон буде усвојен, угушиће се наша права, а остаће нам само информације које изговоре политичари

Програмски директор Црте Раша Недељков каже да су много са грађанима, да ће разговарати у више градова, на један мало другачији начин.

"Трендови показују да све више институција не жели да да информације које су од јавног значаја. На неки начин су се избезобразиле. Чак и када Повереник каже да неке информације морају да буду јавне", каже Недељков.

Додаје да су позвали Деда Мраза да њему грађани поставе питања која би хтели да поставе јавним институцијама.

"Можда ће он бити успешнији од Повереника. Циници би рекли да је Нова година далеко, али ми који живимо у Београду се озбиљно припремамо за новогодишње празнике", каже Недељков.

Уколико нови закон буде усвојен, каже Недељков, "наше право ће се угушити, остаће нам једино информације које изговоре политичари".

"Нама ће једино преостајати да верујемо политичарима, а гледајући поверење грађана, не пише нам се добро у том смислу", сматра.

Тоскић: Имали смо најбољи закон на свету

Ана Тоскић каже да је закон из 2004. године био најбољи закон из ове области на свету.

"Негативан тренд је да све више институција одлучује да ускраћује информације грађанима, јер им се то некада не исплати, већ бирају чак и да плате новчану казну. Не постоји кажњивост оних особа које по свом положају одлуче да не пруже информације грађанима, не постоје последице за њих", каже, додајући да неспремно примењују тест јавног интереса.

Додаје да је циљ измена закона да се мало олакша примена тог теста.

"Издвојили смо две кључне критике. Једна је што, иако Нацрт предвиђа проширење круга обвезника, искористили су се другим триком. Предлог да се од примене закона изузму друштва капитала, односно јавна предузећа, која оперишу великим буџетима, где постоји јасан интерес грађана да знају како послују. Друго решење које је предложено, а против кога је цивилни сектор подигао глас, је могућност, чак и када Повереник донесе решење против неке институције, предвиђа се могућност да тај орган покрене управни спор против одлуке Повереника, што само може да пролонгира процес доласка до информација", каже она и додаје да се обесмишљава цео механизам.

Недељков: Циљ обесмислити институцију Повереника

Раша Недељков каже да то није покушај да се укине институција Повереника, већ да се кроз мале измене, које, како каже, лаицима делују ситничарске, обесмисли институција Повереника.

"У сваком дану свако од нас има неку информацију за коју није ни свестан да је потекла користећи Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја", каже Недељков.

(Н1)