Ана Оташевић: Наше и њихове жртве – француски медији и руски хуманитарни конвој

Постоје жртве које сажаљевамо и жртве које презиремо, каже ми пријатељица која ради за Црвени крст, коментаришући извештавање француских медија о хуманитарном конвоју који су Руси упутили у градове на истоку Украјине.

Ситуација за житеље ових градова нагло се погоршала у протекле три недеље, када су трупе упућене из Кијева појачале нападе на области које не признају централну власт. Према подацима Црвеног крста, хиљаде људи је без воде, струје и медицинске помоћи.

Број жртава се удвостручио само у последње две недеље – 2.086 погинулих, око 5.000 рањених, а најмање 285.000 људи је избегло из својих домова. Реч је о хуманитарној катастрофи огромних размера.

За већи део западног мњења, које је навикло да стране у сукобу посматра као „наше” и „њихове”, у Украјини се не води рат, већ се буне тамо неки проруски сепаратисти, па за међународном хуманитарном акцијом и нема потребе. Напади украјинске војске се тумаче као легитимни покушај власти у овој земљи да поново успостави суверенитет над својом територијом, а жртве на истоку земље и нису жртве – већ побуњеници који су заслужили све што их снађе.

За већину француских медија руски хуманитарни конвој је Путинов „тројански коњ”. Штампа пише о такозваној хуманитарној помоћи и о Путиновој „стратегији да Кијев прикаже у лошем светлу”.

Сасвим другачије се извештава о страдању хришћана и Јазида у Ираку. Читав свет је одједном сазнао за ову малу верску заједницу са севера земље којој прети истребљење у масакрима које над њима спроводе џихадисти Исламске државе, према којима Ал Каида сада изгледа као џентлменска организација. Хорско згражавање пред страхотама којима су изложени хришћани било је увод у ново америчко бомбардовање Ирака са хуманитарним претекстом. Ови масакри су почели након уласка америчких трупа у Ирак 2003. године, али се, бар до сада, због тога нико није много узбуђивао. Главни циљ нове америчке интервенције јесте, убрзо се испоставило, да се наоружају Курди, њихови главни савезници у борби против бораца за исламски калифат који прете да заузму Курдистан, територију на којој се налази крем глобалних изворишта нафте и гаса.

„Мобил”, „Шеврон”, „Ексон” и „Тотал” су овде присутни као и хиљаде Американаца и западњака који раде за ове компаније. Када би постао самостална држава, што је један од исхода са којима се барата у геополитичким анализама, овај део Ирака био би међу десет земаља на свету по богатству нафтних резерви. Спречавање да ова територија не падне у руке џихадиста очигледно да је циљ због кога вреди поново покренути ратне авионе.

Али, у овом случају, нико не помиње тројанског коња.

(Ана Оташевић – Политика)