Ana Otašević: Dva stara u trci za novog brazilskog predsednika - Lula ili Bolsonaro?

 Lula ili Bolsonaro? U prvom krugu predsedničkih izbora u Brazilu koji se održava 2. oktobra, učestvuje šest kandidata, ali glavna borba se vodi između dve ključne figure na brazilskoj političkoj sceni - bivšeg predsednika Luisa Injasija Lule da Silve i aktuelnog šefa države Žaira Bolsonare, koji se bori za drugi mandat.

Lula vodi u istraživanjima javnog mnjenja, ali se u završnici kampanje razlika između dva rivala smanjila, pa nije izvesno da li će da pobedi već u nedelju, za šta je potrebno da se za njega opredeli više od polovine glasača. Brazilci kažu da su u pitanju najvažniji izbori od povratka demokratije 1985, koja je usledila nakon dve decenije vojne diktature uvedene 1964.

Lula, koji je vodio zemlju u dva mandata, od 2003. do 2010, jedan je od simbola južnoameričke levice. Na kraju svog drugog mandata i dalje je bio najpopularniji političar u zemlji - ankete su tada pokazivale da ga podržava 80 odsto sunarodnika. Kao naslednicu je odredio Dilmu Rusev, čiji zadatak je bio da nastavi da vodi zemlju u pravcu u kome je usmerio i da preuzme nedovršeni posao kada je reč o obračunu sa kriminalom, nedostatku infrastrukture u zemlji, uređivanju poreskog sistema i sprečavanju uništavanja životne sredine, čiji je simbol seča šuma u Amazoniji sa nesagledivim posledicama.

Dilma Rusev se na vlasti održala do 2016. kada je suspendovana sa mesta šefa države nakon optužbi za kršenje budžetskih pravila, što je nazvala „političkim pučem" u organizaciji njenih neprijatelji. Godinu dana kasnije je Lula, koga je Barak Obama jednom prilikom nazvao „najpopularnijim političarem na svetu",  osuđen na skoro deset godina zatvora u korupcionaškoj aferi zbog koje su mnogi brazilski političari i biznismeni završili iza rešetaka. Bivši predsednik je tvrdio da je u pitanju zavera i politički lov na veštice sa ciljem da ga spreče da se ponovo kandiduje za šefa države.

Južnoamerički Tramp

Nakon gotovo dve decenije koliko je trajalo „brazilsko čudo" za koje je Lula najzaslužniji, pobeda Bolsonara na izborima 2018, na kojima njegov glavni rival nije ni mogao da se kandiduje, napravila je potres na političkoj sceni. Ovaj krajnji desničar koji dolazi iz redova vojske je sušta suprotnost bivšem sindikalisti i lideru Radničke partije, koji je zemlju vratio u vrh svetske politike i učinio je jednim od motora međunarodnog razvoja.

Bolsonarov uspon neki analitičari su u to vreme poredili sa Musolinijevim, a brazilsku ekstremnu desnicu sa italijanskim fašizmom. Njegova pobeda 2018. došla je na talasu političkih promena koje su izmenile sliku sveta 2016, počev od Bregzita, a onda i nekoliko meseci kasnije izborom Donalda Trampa za predsednika SAD. Bolsonara su tada nazivali južnoameričkim Trampom.

Dok je u Lulino vreme zemlja doživela procvat, broj siromašnih prepolovljen a u srednju klasu se svrstao svaki drugi Brazilac, Bolsonaro je osiromašio zemlju i podelio je, čemu je doprinelo i katastrofalno vođenje krize prouzrokovane pandemijom virusa kovid-19 koju je ignorisao.

Lula je 2019. izašao iz zatvora u kome je proveo 580 dana. Vrhovni sud Brazila je 2021. poništio presudu zbog koje je završio iza rešetaka, što mu je omogućilo da se ponovo kandiduje. U istrazi koju je potom vodio Odbor za ljudska prava Ujedinjenih nacija utvrđeno je da u postupku koji je vođen protiv bivšeg šefa države nisu poštovana njegova prava, zbog čega se ovaj slučaj smatra najvećim sudskim skandalom u istoriji Brazila.

Lula danas ima 76 godina i njegov cilj nije da sprovede revolucionarnu levu politiku naspram vladajućeg neoliberalnog kapitalizma, od koje je uostalom odustao još u vreme prethodnog mandata kada je prigrlio neku vrstu pragmatičnog liberalizma. Njegov glavni motiv za povratak na političku scenu jeste da stane ne put opasnosti zvanoj Bolsonaro.

Još uvek aktuelni predsednik Brazila je opsednut Lulom: u televizijskim duelima ga naziva „robijašem" i „šefom kriminalne organizacije", dok mu Lula odgovara da se „pogleda u ogledalo". Politička scena u oštro podeljenoj zemlji je usijana.

Bolsonaro sledi scenario Donalda Trampa: najavio je mogućnost da izbori budu pokradeni, što će mu omogućiti izlaz u slučaju da izgubi. Ukoliko izgubi izbore, biće prvi brazilski predsednik koji je ostao bez drugog mandata. Ovakav ishod je postao moguć kada su uz Lulu stali političari sa centra i sa desnice, kako bi izbegli brazilsku verziju postizbornog haosa u Sjedinjenim Državama.

Brazil u BRIKS-u 

Lulin cilj je da povrati međunarodni ugled koju je zemlja imala za vreme njegovog prethodnog mandata, a koji je u međuvremenu urušen. Zemlja se pod Bolsonarom našla u nekoj vrsti diplomatske izolacije koju je pandemija kovida-19 samo produbila.

Bolsonaro je najpre pokvario odnose sa susednom Argentinom, a potom i sa Kinom, iako je Peking glavni trgovinski partner Brazila, kao i većine zemalja Evropske unije. U Evropi se okrenuo partnerima poput Mađarske i Poljske, a sa Parizom su odnosi zahladneli 2019, nakon neumesnih opaski o fizičkom izgledu žene francuskog predsednika Emanuela Makrona. U SAD je pronašao uzora u Trampu, čiji poraz na predsedničkim izborima 2020. protiv DŽoa Bajdena nije odmah priznao.

Međutim, u odnosima sa Kinom je napravio zaokret od vremena kada je kritikovao poteze svog prethodnika koji je otvorio vrata kineskim investicijama u Brazilu i kada je nazivao pandemiju kovida-19 „kineskim virusom", po ugledu na Trampa.

Na Kinu se u Južnoj Americi gleda kao na nezaobilaznog ekonomskog partnera i saveznika u odbrani od američkog uticaja. Lula je institucionalizovao brazilsko-kineske odnose tako što je 2009. pomogao u osnivanju BRIKS-a, uticajnog saveza u kome su se pored Brazila našle Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Njegovi naslednici su nastavili da održavaju partnerske odnose sa Kinom, sve dok Bolsonaro 2018. nije obećao da će ih maljem raskinuti.

Ubrzo se, međutim, okrenuo savezu koji je u početku ignorisao. Susreti sa liderima Kine, Rusije, Indije i Južne Afrike postali su njegove glavne diplomatske aktivnosti. Sa Vladimirom Putinom se poslednji put sastao u Kremlju nedelju dana pred početak rata u Ukrajini, da bi potom zajedno s Kinom kritikovao zapadne sankcije Rusiji.

Zemlje BRIKS-a su za njega dobile još veći značaj nakon što su u Čileu i Kolumbiji prošle godine izabrani levičarski lideri. Levičari su na vlasti u gotovo svim zemljama Južne Amerike, osim Urugvaja, Ekvadora i Paragvaja. Ukoliko pobedi, Bolsonaro neće imati saveznike na kontinentu.

Podrška sdesna

Brazil je u svojoj istoriji oscilirao između perioda diktature i demokratije, pa se postavlja pitanje da li je moguće da ponovo sklizne u diktaturu. Kada je došao na vlast, Bolsonaro je izražavao izvesnu žal za vremenom diktature, koja je ostala upamćena po izuzetnoj surovosti. Za vreme svog mandata oslabio je institucije, a neki delovi vojske su spremni na sve da spreče ponovni dolazak na vlast Luline Radničke partije.

Iako je izolovan na međunarodnoj sceni, u završnici kampanje Bolsonaro je dobio priliku da se pojavi među svetskim liderima na sahrani britanske kraljice Elizabete II, a potom i na pozornici Ujedinjenih nacija.

Njegova medijska prisutnost u zemlji je ogromna, kao i na društvenim mrežama na kojima je po broju pratilaca u prednosti nad Lulom (osim na Tik Toku). 

Glavni izvori podrške Bolsonaru su krupni kapital, industrija oružja i jevanđelisti, koji su u Brazilu veoma uticajni. U prilog mu ide i to što je u šarolikom političkom loncu malo kandidata na desnici - gotovo je sâm na desnoj strani političkog spektra, ali to govori i da u slučaju drugog kruga nema rezervoar glasova na koji može da računa.

Ukoliko uspe da zadrži vlast, suočiće se sa ekonomskom krizom i inflacijom koja bi mogla da se otrgne kontroli, što je sasvim druga situacija od vremena diktature koja je imala uporište u nesvakidašnjem privrednom rastu. Iako brazilski makroekonomski pokazatelji nakon pandemije nisu tako loši u poređenju sa drugim zemljama, siromaštvo je eksplodiralo što je dovelo do produbljivanja društvenih nejednakosti. Ova tempirana bomba nije samo posledica Bolsonarove vlasti - nivo nejednakosti 2018. bio je isti kao i 2008 - ali on nije uradio ništa da se to promeni.

Nakon perioda privrednog rasta na početku milenijuma, kada je skoro 30 miliona građana izašlo iz siromaštva, od 2014. Brazil prolazi kroz niz kriza sa dramatičnim društvenim posledicama. Najnovija, izazvana pandemijom, produbila je nejednakost do te mere da je vratila milione Brazilaca u zamku siromaštva i gladi.  Između 2019. i 2020. bez posla je ostalo oko 12 miliona ljudi u ovoj najvećoj južnoameričkoj zemlji koja ima 215 miliona stanovnika. Potres na tržištu rada je najviše pogodio najosetljivije slojeve društva, siromašne i žene, koji ne samo što su u velikoj meri ostali bez posla, već im je bilo onemogućeno da se bave poslovima na crnom tržištu od kojih bi se u vremenima krize izdržavali.

Zato je uobičajeno pozivanje na Boga, otadžbinu i porodicu Bolsonaro pred izbore dopunio najavom mera koje treba da poboljšaju životni standard, poput zamrzavanja cena goriva i socijalnih dodataka za porodice, što njegovi protivnici tumače kao obećanje bez pokrića. 

Lulini paktovi

I Lula će ukoliko pobedi morati da se suoči sa ekonomskom i međunarodnom situacijom koja je sasvim drugačija od 2003. kada je prvi put došao na vlast i kada je budžet vlade bio ujednačen, inflacija pod kontrolom, a privredni rast stabilan svuda u svetu. Scenario koji ga čeka je mračan, s ratom u Evropi, inflacijom i ekonomskom krizom sa kojom se suočava veliki broj zemalja.

Brazil je već prošao kroz period galopirajuće inflacije koji je još svež u kolektivnom sećanju. Ako ne uspe da zadrži budžet pod kontrolom inflacija će eksplodirati, što će dovesti do izliva nezadovoljstva i socijalnog sukoba. Prednost koju Brazil ima je što je veliki izvoznik hrane i osnovnih sirovina, što bi moglo da izvuče zemlju iz krize.

Lula je najavio mere protiv gladi, ukidanje poreza na meso i neke prehrambene proizvode, pomoć najsiromašnijima, uređenje zakona o radu i regulisanje tržišta rada koje je u međuvremenu potpuno liberalizovano, ali je pitanje koliko će mera socijalne politike moći da sprovede pošto je manevarski prostor u budžetu sve manji. Ovaj manevarski prostor je ograničen i savezom koji je Lula napravio sa konzervativnim i neoliberanim snagama koje su okrenule leđa Bolsonaru, sa idejom širokog fronta protiv odlazećeg predsednika.

Među njima je dosta Bolsonarovnih dojučerašnjih partnera iz redova industrijalaca. Njihov motiv da mu okrenu leđa nije briga za republikanske i ustavne vrednosti, već Bolsonarove tendencije da raskine sa liberalnom demokratijom, odakle i procena da im kvari poslove. Ova odluka je olakšana time što ih Bolsonaro, koga smatraju glupim, vulgarnim i nepristojnim, iritira.

Pitanje je šta će biti ako Lula pobedi i ako ne uspe da obuzda svoje šarolike saveznike iz suprotnog ideološkog tabora. Neki analitičari smatraju da bi Lulin  brak iz računa mogao da razočara njegovu bazu, koji bi u tom slučaju odgovor za svoje ekonomske nedaće mogli da potraže - na krajnjoj desnici.

(RTS)