Ana Filimonova: Da li će Srbiji biti isplaćena kesica srebrnjaka?

Tadićev režim je predao Ratka Mladića: da li će Srbiji biti isplaćena kesica srebrnjaka?

U Srbiji se 26. maja 2011. desio događaj, bez preuveličavanja, globalnih srazmera. Događaj koji će neizbežno da ostavi radikalne posledice po ceo srpski narod, balkansku regiju, Evropu, pa i ceo svet. U 11,00 u toku zajedničke akcije Bezbedonosno-informativne agencije (BIA, analog FBI) i Službe za otkrivanje ratnih zločina u selu Lazarevo (kod Zrenjanina) uhapšen je general Ratko Mladić. Odmah se dogodio vrlo važan momenat: o hapšenju generala Mladića prvi su saopštili ne srpski, nego hrvatski mediji – internet-portal Business.hr. na bazi informacije koju je preneo magazin „Aktual“ (oba izvora pripadaju istoj kompaniji). Bez obzira na to, hrvatske novine „Jutarnji list“ osporavaju prednost u publikovanju informacije o hapšenju generala Mladića.

Ratko Mladić se nije predstavljao kao neko drugi i odmah je rekao da je on, nije menjao svoju spoljašnost i nije koristio tuđa dokumenta (mada je u početku bilo objavljeno da su pri hapšenju kod njega nađeni dokumenti na ime Milorada Komadića. Docnije je ministar za unutrašnje poslove Srbije Ivica Dačić tu informaciju negirao. Ispostavilo se da je general kod sebe imao svoju ličnu kartu, mada nevažeću). Ono što čudi je to, da se uhapšeni R. Mladić nalazio u kući svog rođaka koji je, po rečima njegovih komšija, i sam živeo u krajnje lošim materijalnim uslovima tako da nije imao mogućnosti da krije čoveka koga je lovio, bez preterivanja, ceo svet, a akcije srpskih specijalnih službi na potrazi za generalom se nisu prekidale ni na dan od trenutka kada je Tribunal iz Haga podigao protiv njega optužnicu.

Prema rečima Ivice Dačića prvo što je Mladić izgovorio pri hapšenju bilo je „Čestitam, našli ste onoga koga ste tražili.“ Uveče 26. maja, u skladu sa procedurom, istražni sudija je pokušao da sasluša Mladića, ali je morao da prekine zbog lošeg psihofizičkog stanja generala. Advokat porodice Mladić, Miloš Šaljić, kaže da je R.Mladić imao tri možada udara i dva infarkta, da mu je desna ruka paralizovana i da postoje podaci da mu otkazuju bubrezi. Sve u svemu, Šaljić tvrdi da se general Mladić nalazi u „najtežem psihofizičkom stanju, da se gubi, govori bez smisla, tj. da se radi o promeni ličnosti. Šaljić kaže da Mladić nije mogao da da čak ni lične podatke, već da je samo izjavio da ne priznaje Haški tribunal. Sin i supruga generala, koji su ujutro 27. maja posetili generala, bili su vrlo potreseni zbog stanja u kome se on nalazio. Oni zahtevaju da se imenuje lekarska komisija, ali samo od lekara iz Rusije, kao i da general bude smešten na Vojno-medicinsku akademiju.

Bez obzira na to, saslušanje je 27. maja nastavljeno. Pre toga je Mladića pregledalo pet lekara beogradskog Okružnog zatvora koji su odlučili da general može da učestvuje  u navedenom sudskom postupku. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je cinično konstatovao da je „najvažnije da on (Mladić – A.F.) sve razume“.[1]

Hapšenjem Mladića srpski narod je ostao šokiran i zatečen.  Istog dana, 26. maja, u Beogradu je došlo do neorganizovanih protesta koji, međutim, nisu  bili masovni. U njima su uglavnom učestvovali sasvim mladi ljudi – oni, koji nisu mogli da učestvuju u etno-konfesionalnim ratovima na postjugoslovenskom prostoru i koji su rasli u atmosferi najjače prozapadne propagande, koja je gazila srpsku istoriju, kulturu, duhovnost  i nacionalnu samosvest. Ali bez obzira na napore ove poslednje, na ulicama Beograda i Novog Sada su protestvovali mladi – studenti i đaci koji su, opkoljeni kordonima policije, pevali stare srpske pesme o Kosovu. Policija je bila pod punom ratnom spremom, i pri najmanjoj pretnji da može da dođe do jačanja emocionalnog naboja, za stepen većeg nego što je bio, ona je vešto uklanjala nezadovoljne, presecala demonstrante i terala ih da se pomere sa mesta okupljanja. Najširi protesti su bili u Republici Srpskoj, u Banja Luci. Tamo je u centru postavljen transparent „Krilo je slomljeno, ali se mi sećamo njegovog ratnog leta“. Protesti su se zavaljali i po drugim gradovima RS i BiH.

Čitave noći 26. na 27. maj  srpska TV, uglavnom prozapadni B92, prenosila je emisije o Mladiću. Osim raspoloženja trijumfa zbog „oslobođenja Srbije od teškog jarma“  jasno su zvučale i optužbe upućene Rusiji i pozivi da se zemlja oslobodi „istorijski pogrešnih rusofilskih zabluda“. Medijska histerija koja se širi Balkanom  „u istom paketu“ sadrži i antisrpske, i antiruske udarce. I Rusija mora da bude spremna na situaciju kada će, nezavisno od toga da li je i ona učestvovala ili nije u „sakrivanju“ Mladića, zapadna propagandna mašina raspetljavati vezu „prestupa (genocid Mladića = zločini Srba = saučestvovanje Rusije)“ . Globalistička propagandna snaga  će, ovako ili onako, pokušati da „zakači“ Rusiju, a to će već postati baza za neke sledeće korake. Predaja R.Mladića je nova karika u lancu obračuna globalističke elite sa nacionalnim liderima – ubijenim, svrgnutim, onima koje drže u zatvoru i koji su predviđeni za „klanje“ – sa S.Miloševićem, M.Babićem, V.Šešeljem, S.Huseinom, M.Gadafijem, B.Asadom, A.Lukašenkom, H.Mubarakom, L.Gbagbo... spisak nije konačan.

Glavni tužilac tribunala u Hagu Serž Bramerc već ima spreman scenario procesa: prvo, kroz nekoliko dana,  R.Mladić treba da bude u MTBJ i najkasnije 48 sati posle toga (?) da se pojavi pred sudijom Tribunala. Drugo, procesi protiv Karadžića i Mladića treba da budu objedinjeni, kako bi im „zajedno sudili“. Pravni aspekti, prava čoveka, onako kako su prihvaćeni u praksi Tribunala, kao i elementarna logika i zdrav razum, nedostaju. Bramerc predlaže da se procesi objedine bez obzira što je Karadžić u Tribunalu već tri godine, i do početka procesa Mladiću on treba da čeka bar nekoliko meseci. Otvoreno ponižavajuće zvuče i Bramercove reči  da će u zatvoru Tribunala Mladić dobiti „svu potrebnu medicinsku pomoć“.

U vezi sa tim potsećamo na situaciju sa vođom Srpske radikalne stranke (jedine na Balkanu proruski i antiglobalistčki  orijentisane), Vojislavom Šešeljem. Optužnica protiv njega je u potpunosti razbijena. Međutim, Šešelj se još uvek nalazi u zatvoru  - to je činjenica koju Tribunal pokušava da sakrije sada već trećom (?) pravno neodrživom optužbom  za nepoštovanje suda, kao što je činjenica da Tribunal prema njemu koristi mučenje tako što ga nezakonito lišava slobode. U Tribunalu su praktično pogažena sva ljudska prava Šešelja. On se u Tribunalu nalazi već 9 godina (?), prvi put se na probleme sa srcem požalio 2006. godine, sa lečenjem je započeto... 2009. godine. Međutim, čime  – kardiotoksičnim preparatima koji mogu da izazovu aritmiju, da oslabe srce i dovedu do teških zdravstvenih posledica, sve do smrti pacijenta. Međutim, zatvorski lekari ne menjaju terapiju. Tokom vremena aritmija se kod V.Šešelja toliko pojačala, da je povremeno praćena tahikardijom  i povišenim pritiskom (tako da su se kod njega pojavili i novi zdravstveni problemi). Šešelju je odbijen zahtev za posetu medicinske komisije od 3 ruska lekara, ali mu je dozvoljen jedan – pulmolog (mada je Šešelju pre svega bio potreban kardiolog), a preostala dva lekara je uputio NATO. Adekvatno medicinsko ispitivanje i lečenje, na koje optuženi ima pravo čak i po propisima Tribunala, do sada nije izvršeno.

Sudsko veće za proces Mladiću je već odabrano – sudije su Kristof Flige, Alfons Ori i Bakone Moloto. Poslednja, izmenjena verzija optužnice protiv R.Mladića ima 11 tačaka, od kojih se dve tiču genocida (u Srebrenici i još 8 bosanskih opština). Preostalih 9 su – prestupi protiv čovečnosti, prestupi nad licima nesrpske nacionalnosti, kršenje zakona  i običaja ratovanja u toku sukoba u Bosni i Hercegovini u periodu 1992 .– 1995. godine. Takođe, poslednja verzija optužnice kaže da su se Mladić i Karadžić nalazili na čelu „udruženog zločinačkog poduhvata“, čiji je cilj bio da se bosanski muslimani i Hrvati uklone sa srpskih teritorija. Tako će preko tri procesa nad preostalim u životu u Tribunalu najuticajnijim srpskim političkim liderima – Karadžićem, Mladićem i Šešeljem - biti konačno potpuno potvrđena protivpravna doktrina o „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, doktrina potpuno suprotna prihvaćenim pravnim normama, koje se odnose na isključivo individualnu odgovornost.

Ni Mladić nema šansi za pravedno suđenje, koje zahteva Rusija, jer se u Tribunalu praktikuje različit pravni pristup za Srbe i nesrbe. Tako, na primer, ratni zločinac najvišeg ranga, bosanski musliman Naser Orić, pod čijim je rukovođenjem izvršen genocid u okolini Srebrenice u BiH Tribunal je optužio – ali ne za zločine, učinjene Srbima, već Hrvatima, i to ne za najteže. A na kraju ga je i – oslobodio. Tribunal, kako srpska javnost to dobro zna, ne pravi pitanja za muslimanske lidere, kao što su Ejup Ganić ili generali Armije BiH Atif Dudaković ili Jovo Divjak...

I tako, hapšenjem Ratka Mladića, zločinački Tribunal „sebi produžava život“.Bramerc je, izjavivši da se radi o „procesuiranju veoma važnih zločina, za šta je potrebno vreme“,  izbrisao kritiku o bezgraničnoj dužini trajanja sudskih procesa u MTBJ. Znači, Tribunal ne samo da neće uskoro prestati sa radom, već je on, šta više, tek pristupio glavnoj fazi svog posla. Posle izjave Rusije da je neophodno da se generalu Mladiću obezbedi pravedno suđenje, u novonastaloj situaciji je potrebno da se obezbede mehanizmi kontrole tog procesa i poštovanja prava čoveka (pre svega - na adekvatno medicinsko ispitivanje i lečenje).

U Srbiji se zahuktava rad na gušenju bilo kakvog ispoljavanja nezadovoljstva. U prvih 24 sata od hapšenja generala Mladića u Beogradu je uhapšeno nekoliko desetina ljudi koji su protestvovali zbog hapšenja. Ali je i ovde simptomatično da je neočekivano prekinuto zasedanje kupštine, i to 26. maja, a prekid u radu treba da traje do 7. juna... Bramerc je ukazao na veliku potrebu da se „ljudi obrazuju, jer mnogi sve do sada Mladića smatraju za heroja... a u tome što je on uradio nema ničega herojskog, i njemu će se suditi za najteže  zločine na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata.“ Na bazi idološke paradigme, koju su postavili Bramerc i Tribunal sve jače će se zahuktavati zamajac globalističke antisrpske propagande. Posledice za Srbiju i srpski narod će biti najteže moguće.

Na unutarpolitičkom polju hapšenje R.Mladića u predizbornoj trci za Borisa Tadića predstavlja džokera. Sada on može da računa da će Srbija dobiti kandidaturu za EU, a on time uništiti svog protivnika, takođe orijentisanog ka Briselu i Vašingtonu, iako deklarisanog opoziciono - Srpsku naprednu stranku Tome Nikolića. Na putu prema pobedi na izborima i stupanju Srbije u Evropsku uniju uklanjaju se  poslednje prepreke. Međutim, nada na „milost Evrope“, bez obzira na sve ustupke koje Srbija čini, ostaje iluzija. Tako da nerealno u bližoj perspektivi izgleda ne samo članstvo u EU, već i famozni status kandidata. Evropski komesar za proširenje Štefan File je izjavio da se situacija principijelno nije izmenila. Zamenik predsednika Komiteta za evropske poslove u holandskom parlamentu Hari van Bomel smatra da je hapšenje R.Mladića malo da bi Srbija stekla status kandidata za EU. Za to,  po njegovim rečima, „čekamo poslednjeg begunca – Gorana Hadžića. I problem sa Kosovom mora da bud rešen, kao i reforma pravosuđa“.[2]

Među srpskim strankama samo je Srpska radikalna stranka najodlučnije osudila hapšenje R.Mladića od strane režima B.Tadića. Šef poslaničke grupe SRS u Parlamentu D. Todorović je ocenio da je „hapšenje Mladića jedan od najtežih trenutaka u srpskoj istoriji“ i da je bilo „neohodno da se po bilo koju cenu Mladić uhapsi, da bi  se tako uništio srpski narod“. Direktnu odgovornost za hapšenje generala, po njegovim rečima, snose Tadić i Demokratska stranka, kao i svako, ko se na vlasti u Srbiji našao od 2000. godine. „Njihovo mesto je na smetlištu istorije“.[3]

Hapšenje Ratka Mladića znači otvaranje nove faze u ofanzivi koja se vodi protiv  srpskog naroda, protiv njegovih najvažnijih nacionalnih interesa, pre svega u odnosu na Republiku Srpsku. Od Srbije će „zapadni faktor“ da zahteva završetak započetog – samo je još ostalo da se zvanično prizna nezavisnost Kosova, tako da na geopolitičkom planu u regiji Balkana može da započne nova etapa prekrajanja i preuređenja prostora. Međutim,  u orbitu interesa Rusije na geostrateškom i ekonomskom pogledu ulaze mere za stabilizaciju i nedozvoljavanje razvoja ekstremističkih antisrpskih težnji, koje bi bile u stanju da opet dovedu do eksplozije na Balkanu, kao i najveća moguća pažnja prema onome, što se dešava sa Ratkom Mladićem - pravna  i medicinska pomoć za njega.

(Fond strateške kulture)

[1] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/898798/Mladi%C4%87+pred+izru%C4%8Denjem.html

[2] http://www.nspm.rs/hronika/hari-van-bomel-hapsenje-mladica-nedovoljno-za-status-kandidata.html

[3] http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1829