уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ана Брнабић за „Дојче веле“: Постоји могућност да буде потписан дугорочни договор о нормализацији са Приштином до 2025; Још нисмо спремни за улазак у ЕУ, имали бисмо проширење у којем пролазе лоше и Србија и Европа
Хроника

Ана Брнабић за „Дојче веле“: Постоји могућност да буде потписан дугорочни договор о нормализацији са Приштином до 2025; Још нисмо спремни за улазак у ЕУ, имали бисмо проширење у којем пролазе лоше и Србија и Европа

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 14. новембар 2018.

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да до 2025. постоји могућност да буде потписан дугорочни договор о нормализацији са Приштином, а да је друго питање да ли ће Србија до тада бити спремна да се придружи ЕУ.

"Мислим да је, онолико колико је наш интерес да се прикључимо ЕУ, и интерес ЕУ да проширењем покрије Балкан. ЕУ је, прво и најважније, мировни пројекат и то успешан јер по први пут у историји имамо дугорочни мир у Европи", рекла је Ана Брнабић у интервјуу за Дојче веле.

Коментаришући то што је један од услова да се Србија придружи ЕУ потписивање правно-обавезујућег споразума о мирним односима са Косовом, она је рекла да је за Србију најближи могући термин за приступање ЕУ 2025, тако да мисли да до 2025. постоји могућност да се заправо потпише дугорочни договор о нормализацији са Приштином.

"Не кажем да ће се то десити. Кажем да је Србија томе привржена. Не зависи то само од Србије, зависи и од Приштине као и од наших савезника. Тако да мислим да идемо у правцу ЕУ. За мене је важно да заиста имплементирамо све реформе тако да као друштво политички и економски будемо зрели за ЕУ", рекла је Ана Брнабић.

Она је рекла да је нетачно да је Србија иде у ЕУ само због новца.

"Увек смо говорили нашим грађанима да не можемо и нећемо да гледамо на ЕУ као на ћуп са новцем. Да бољи квалитет живота, радна места и боље плате морају доћи од нас самих и снаге наше економије. Желимо да будемо део ЕУ јер је то мировни пројекат и јер делимо вредности са ЕУ", навела је председница Владе.

"Представници медија су тражили да имамо координационо тело у мом кабинету које ће, паралелно са радом на медијској стратегији, радити да реши ад хоц проблеме медија у Србији. И на то смо пристали. Радимо на томе. Састају се једном месечно и већ решавају проблеме", рекла је Брнабић.

 Према њеним речима, Србија у ЕУ иде са другим циљем.

"Сад, друго је питање да ли ћемо до 2025. бити спремни да се придружимо ЕУ. Ако мене питате, да ЕУ сад каже да сутра можемо да се придружимо, ја бих рекла 'не' јер још нисмо спремни. Јер у супротном бисмо имали проширење у којем и Србија и Европа пролазе лоше. Више ме занимају саме реформе", навела је Ана Брнабић.

Она је рекла да у Србији постоји слобода медија и да се не слаже са оценама да се погоршава атмосфера у којој раде новинари.

"Представници медија су тражили да имамо координационо тело у мом кабинету које ће, паралелно са радом на медијској стратегији, радити да реши ад хоц проблеме медија у Србији. И на то смо пристали. Радимо на томе. Састају се једном месечно и већ решавају проблеме. Знате, моја Влада је прва која је заправо имплементирала политику отвореног приступа подацима", рекла је Ана Брнабић.

Србија пример како се треба односити према ратним злочинима

Говорећи о питању ратних злочина, она је казала да је Србија убедљиво најбољи пример у региону како се треба односити према ратним злочинима.

"Никако не можете да негирате све што је Србија урадила у погледу ратних злочина од 2000. године. У последњих 18 година је урађено далеко највише од свих осталих земаља у региону", рекла је Ана Брнабић и додала да је апсолутно поносна како је Србија обрадила проблеме из прошлости.

Упитана да ли је поносна и на тренд у Србији, на који указује ЕУ, да се некадашњи ратни злочинци посматрају као хероји или узори и да ли их подржава, она је рекла: "Не, не подржавам".

На примедбу да су неки осуђени за ратне злочине као Владимир Лазаревић и Никола Шаиновић рехабилитовани у јавном животу Србије, она је рекла да су они издржали казне и пуштени.

"Хоћете да их заточимо негде у Србији тако да им нико више не види лице", упитала је Брнабић.

На примедбу да ЕУ тврди да Србија није урадила довољно у тој области, она је навела да можда може више.

"Можда можемо више и урадићемо више да обезбедимо владавину права у Србији и да се суочимо са прошлошћу и окренемо будућности. Србија ће одрадити свој део, али бих упозорила све да не гледају само у Србију већ да погледају шта раде друге земље региона", казала је Ана Брнабић.

У Сребреници није било геноцида

Упитана да ли то што ће урадити треба да обухвати и признање да је масакр у Сребреници био геноцид, Брнабић је рекала да не мисли да је страшни масакр у Сребреници био геноцид.

"То је био гнусни злочин. Ратни злочин. Нисам поносна на то. То није урађено у име српског народа и Србија не може колективно бити окривљена за оно што се тамо десило", рекла је Ана Брнабић и додала да је геноцид када побијете целу популацију, жене, децу, а то у Сребреници није био случај.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер