Ана Брнабић: Уставне реформе важне због грађана и привреде, не због ЕУ

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да се уставне реформе у области правосуђа не спроводе због Европске уније, већ због грађана Србије, а циљ је независно, ефикасно и одговорно судство.

"Радимо ово да би, на крају крајева, за грађане и привреду Србије имали принципе судства око којих се нико од нас не спори, да имамо независно, ефикасно и одговорно судство", рекла је Брнабић за округлим столом у вези са радним текстом предлога амандмана на Устав Србије у делу који се односи на правосуђе.

Брнабић је на округлом столу о Нацрту уставних амандмана у области правосуђа истакла да је у току дијалог око тога како да се дође до крајњег резултата, али да се око тог резултата нико не спори.

„У сваком озбиљном друштву постоји систем check аnd balance, што значи да судство ни у једној земљи не може да буде независно од свих, нити може да води искључиво само себе“, истакла је премијерка и поручила да то не би требало да буде случај ни у Србији.

Тај систем обезбеђује контролу једне гране власти у односу на другу, подвукла је она и оценила да је Министарство правде у протеклом периоду учинило огроман напор и направило добар посао када је реч о уставним реформама.

На округлом столу, који је организовало Министарство правде, представљен је Нацрт уставних амандмана у области правосуђа, који је усклађен са препорукама Венецијанске комисије.

Шеф мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио рекао је да је циљ реформи независно и ефикасно судство у корист грађана и да овим реформама Србија поставља темеље онога где жели да буде.

"Циљ је веома јасан да се ојачају независност, ефикасност и одговорност судства у интересу грађана Србије. Мишљење Венецијанске комисије даје широку лепезу могућности за различите области у којима су изнете примедбе. Наша нада је да Србија неће ићи на минималну опцију (по питању стандарда)", рекао је Орицио.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је владавина права један од кључних елемената за улазак Србије у ЕУ и реформа Устава мора да елимише политички утицај на правосуђе и да је то један од главних предуслова.

Шефица одељења за правосуђе и међународну правну сарадњу Савета Европе Хана Јункер рекла је да је главни изазов уставних промена да гарантују независност судства.

Она је казала да су сви свесни да су измене Устава компликован процес, али да је то важно због аспирација Србије ка чланству у ЕУ.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да је Србија при доношењу уставних амандмана поштовала све процедуре, да су промене урађене у најбољем духу у складу са најбољом праксом.

Она је додала да је свакој држави остављено да у складу са својим историјским контекстом и традицијом примени најбоље решење из европске правне праксе.

Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да ни трећи нацрт уставих амандмана (садашњи нацрт) није коначна верзија, јер ће коментари са данашњег округлог стола ући у верзију коју ће предати скупштинском Одбору за уставна питања и законодавство, а да ће тај одбор затим организовати дебате.

Она је казала да верује да политизација правосуђа овим нацртом амандмана потпуно искључена јер је извршна власт, према њеној оцени, потпуно елиминисана из избора носилаца правосудних функција, док је улога законодавне власти, пре свега Скупштине Србије сведена на минимум, јер је за избор представника у правосуђу потребна већина од три петине посланика.

Министарка је рекла да када се говори о независности, најчешће се говори само о политичким притисцима са стране, а да истраживања показују да судије највеће притиске трпе унутар система, од колега и председника судова.

Она је додала да Венецијанска комисија прописује стандарде, а не минимуме које државе треба да поштују.

Кубуровић је рекла и да ће Министарство правде Влади Србије за неколико дана упутити иницијативу за промену Устава, да се онда иде на Скупштину, која треба да одлучи да ли је спремна да сада уђе у уставне промене.

Потпредседник Друштва судија Србије Омер Хаџиомеровић рекао је новинарима да нова верзија амандмана не повећава независност правосуђа.

Он је казао да су као политички притисци отклоњени присуство министра правде у Високом савету судства, али да садашњи предлог оставља могућност за политички утицај, само на другачији начин и отвара могућност неког вида политичке контроле, реферишући на то да, према амандманима, Скупштина Србије бира пет чланова Високог савета из редова "истакнутих правника".

"Устав мора да се постави тако да претпостави шта никада не сме да се деси", рекао је Хаџиомеровић.

Заменик председника Државног већа тужилаца Горан Илић рекао је новинарима да ни ови предлози не елиминишу утицај политике на правосуђе и да се види тежња да се тужилаштво стави у "временску капсулу". Он је додао да само независност тужилаштва може да обезбеди добар рад.

Илић је казао да су чланови будућег Високог савета тужилаштва, које бира струка, мањина у том телу, а да је то супротно Акционом плану за поглавље 23, који каже да струка треба да бира најмање половину чланова.

Он је додао да се од јавности крије ко је писао уставне амандмане и да је неопходно да дебата о њима буде суштинска, те позвао на то да се она настави пре уласка амандмана у скупштинску процедуру.

(Агенције)