Ana Brnabić posle sednice Kriznog štaba: Nastavljamo sa postojećim merama, lekari tražili mnogo restriktivnije; Siniša Mali nije imao 24 stana, to je laž

Premijerka Ana Brnabić rekla je nakon sednice Kriznog štaba da se nastavlja sa postojećim merama, iako je medicinski deo zahtevao usvajanje "mnogo restriktivnijih mera". Dodala je da su o tome dugo razgovarali i da ona smatra da bi te mere dovele do toga da se "svakako brže smanji broj zaraženih, ali bi takođe i dovele do toga da onda ponovo stane imunizacija". "Tako da smo odlučili, uz to da bude jasno šta je tražio medicinski deo, da nastavimo onako kao što smo počeli, sa postojećim merama, uz to da je neophodna vakcinacija, vakcinacija je jedini održivi odgovor na ovu pandemiju", kaže ona.

Kako je rekla premijerka, govoreći o epidemiološkoj situaciji, „brojevi su nešto bolji juče i danas, iako su toliko veliki da to ne izgleda tako“.

„Juče je bilo ako se ne varam 30,9 odsto pozitivnih, deluje da stagnira i polako pada. Takođe pozitivno u svemu ovome negativnom je što se smanjuje razlika između broja hospitalizovanih i otpuštenih, danas je ta razlika bila samo 100. Deluje da se stabilizuje stvar“, kaže ona.

Kako je rekla, do 30 godina starosti imamo 22,7 odsto vakcinisanih, što je, kaže, jako loše.

„Ali dobro, to je ono na čemu moramo svi zajedno da radimo. Najbolja opština po stopi vakcinacije je Stari Grad sa 79,2 osto vakcinisanih, nakon toga Savski Venac sa 78. Imamo samo četiri lokalne samouprave u kojima se procenat vakcinisanih do 30 godina starosti iznad 50 odsto“, kaže ona.

Ističe da je medicinski deo Kriznog štaba zahtevao da se usvoje mnogo restriktivnije mere.

„Medicinski deo je zahtevao da uvedemo najmanje 10 dana zabranu okupljanja više od pet osoba, zatvaranje svega od 17h, osim objekata neophodnih za svakodnevno snabdevanje, i ukoliko to rezultira u smanjenju broja zaraženih, onda da se pristupi korišćenju kovid propusnica“, kaže Brnabić.

Dodala je da su o tome dugo razgovarali i da ona smatra da bi te mere dovele do toga da se „svakako brže smanji broj zaraženih, ali bi takođe i dovele do toga da onda ponovo stane imunizacija“.

„Tako da smo odlučili, uz to da bude jasno šta je tražio medicinski deo, da nastavimo onako kao što smo počeli, sa postojećim merama, uz to da je neophodna vakcinacija, vakcinacija je jedini održivi odgovor na ovu pandemiju“, kaže ona.

To je zaključak Kriznog štaba, kaže ona.

„Uz ogradu lekara u okviru Kriznog štaba, mislim da se niko nije iznenadio ovim, za sad nastavljamo onako kako smo počeli. Ja molim, apelujem na sve, da se vakcinišu oni koji nisu, što pre, oni kojima je prošlo 180 dana od revakcinacije da prime što pre treću dozu“, kaže premijerka.

„U Njujorku kupuju kovid propusnice za 100 dolara“

Odgovarajući na pitanja novinara o kovid propusnicama, rekla je da su na tome „mnogo radili i razmišljali“.

„Moguće da ćemo doći do toga da ih uvedemo u jednom trenutku, a možda i nećemo. Znam šta će se desiti kad uvedemo kovid propusnice, naučila sam mnogo kako se reaguje do sada, a to je kad ih uvedemo – ne možemo da ih iskontrolišemo. Vratila sam se iz Njujorka, u Njujorku kupuju kovid propusnice za 100 dolara, ne možete to da iskontrolišete, a onda ćemo trpeti napade o tome“, rekla je.

Istakla je da je to „nemoguće iskontrolisati“.

„Nemate jednog inspektora po glavi stanovnika, ovalve pandemije mogu da se pobede ličnom odgovornošću i građanskom solidarnošću“, rekla je premijerka.

Prema njenim rečima, „došli smo do više od 8.000 zaraženih tako što se nismo vakcinisali“.

„Ono što je bila obaveza države je da nabavi lekove, sva sredstva da omogući zdravstvenim radnicima da se bore za svaki ljudski život, da nabavi vakcine. Mi smo uradili i više – izgradili smo bolnice, nabavili smo najveći broj vakcina i različitih vrsta vakcina, ostalo je individualna odgovornost.

Kako je rekla, „medicinski deo Kriznog štaba služi da ih savetuje“.

„I jasno su rekli svoj savet. Ja tu imam više dilema i moja je odgovornost, moje dileme su šta ćemo da radimo kad uvedemo ove mere. Ne zanima me ovde ni politika ni ekonomija, koja trpi kad imate sedam ili osma hiljada zaraženih svaki dan, zanima me kako ovo da pobedimo što pre“, kaže Brnabić.

Ističe da je jedini način vakcinacija.

„Mora da postoji i građanska solidarnost i lična odgovornost. Kad uvedemo mere, pašće broj zaraženih, onda ćemo morati da opustimo, onda će se nevakcinisani vratiti i rođendanima, sahranama, svadbama i restoranima, kafićima i ponovo će se povećati broj, i onda ćemo ponovo da uvedemo restriktivne mere i kad ih uvedemo, ponovo će pasti“, navela je.

Rešenje je, ističe, vakcinacija.

„I sve je to do nas. Rešenje postoji i tu je iza svakog ćoška, verujem da će se ljudi vakcinisati, da postignemo kolektivni imunitet. Da li se sećate da su govorili da ne postoji pandemija i da zatvaramo da bismo naselili migrante, da li se sećate“, upitala je premijerka, ne propuštajući priliku da pomene i lidere opozicije.

O obaveznoj vakcinaciji i odnosu mladih

Na pitanje N1 kako misli da motiviše građane i da li su oni izgubili poverenje u Krizni štab, Brnabić je odgovorila: „Ako bih slušala vašu televiziju, nikada ga nije bilo, jer od dana kad se osnovao govorili ste da ne postoji poverenje u njega. Imate ljude koji poverenje nikad nisu imali, koji su ga imali pa izgubili, ili koji ga nisu imali, pa ga sada imaju“. Kaže da je zanimljivo kao teza to da se ljudi ne vakcinišu zbog nepoverenja u Krizni štab, ističući da to nema veze sa Kriznim štabom, odnosno da neki veruju u vakcinaciju, neki ne, da neki veruju u kovid ili ne, dodajući da Krizni štab nije napravio vakcine.

Upitana da li može da se uvede obavezna vakcinacija za određenu grupu ljudi, ne samo za zdravstvene radnike, kaže – „možemo i to, obavezna je i za sezonski grip za zdravstvene radnike i dobacili smo do 50 odsto“.

„Ako neko neće u 21. veku – neće, šta da uradimo, da ih otpustimo? Posebno pričam o zdravstvenim radnicima. Meni je to neshvatljivo, meni je to neodgovornost koju ne mogu da pojmim. Čula sam jednu lekarku koja je rekla nešto najbolje što se može reći o tome – ako ste lekar i ne vakcinišete se, to je kao da ste odličan sveštenik, ali ne verujete u Boga“, rekla je.

Smatra da se stvari ipak menjaju, jer se, kako kaže, razgovara o vakcinaciji.

Problem je, navodi, što je za mlade to „jedan običan virus“.

„A ovaj delta soj jako utiče na mlade, tako da imaju i ozbiljne forme bolesti, imamo i određeni broj mladih koji je preminuo bez drugih bolesti… Razgovaraću sa njihovim organizacijama, sa studentskim organizacijama, da apelujem da se mladi vakcinišu. Možemo stalno da pričamo o tome koliko je vakcinacija važna i koliko je dala rezultate u drugim zemljama“, zaključila je.

Siniša Mali nije imao 24 stana, to je laž. A Đilas?

Dokumenta bez pravnog tumačenja nikada nisu bila dokaz pa ni sada, sve ono što sam videla - ništa novo nisam videla od onog što je ranije objavljeno, ne postoji nijedna informacija što nije istraženo i obrađeno od nadležnih, ako postoji - pozivam nadležne organe da istraže, rekla je premijerka Ana Brnabić na konferenciji za novinare nakon sednice Kriznog štaba, a na pitanje novinarke KRIK-a da li će Siniša Mali ostati na mestu ministra nakon "Pandorinih papira".

„Ono što mi je zanimljivo je što se radi o 2012. godini, kada nije imao političku funkciju, i pričamo o tome šta je on radio pre nego što je počeo da se bavi politikom i da je on imao, kažu oni, 24 stana pre nego što je počeo da se bavi politikom. To je laž ili pogrešna interpretacija slučajno ili namerno“, smatra Brnabićeva.

Pričamo o periodu pre nego što je počeo da se bavi politikom, a imate Dragana Đilasa koji nije imao ništa pre nego što je počeo da se bavi politikom, rekla je premijerka i dodala: „Ali je sam prijavio, pošto je prestao da se bavi politikom, sam je prijavio 619 miliona evra. Čovek nije imao ništa ili je imao 70.000 evra, pre političke karijere. Njegov brat nije imao stan ili je imao jedan, a nakon političke karijere, njegov brat ima 29 stanova u centru grada… Jel Mali danas ima više? Ne“, rekla je premijerka.

Ona je negirala da je Mali kupio 24 stana, 2012. Novinarka KRIK-a navela je da su došli do dokaza da je Mali bio vlasnik dve ofšor firme i samim tim i 24 stana i kada je postao gradonačelnik Beograda, da dokumenta jasno pokazuju da iz vlasništva izlazi tek u avgustu 2014, a da je u isto to vreme bio i gradonačelnik, tj. javni funkcioner, dodajući da im  „to nije demantovao ni agent koji je osnovao te of šor firme“.

Novo je, kazala je novinarka KRIK-a, to što je ministar rekao da je kupovao stanove za klijenta (kada su svojevremeno objavili da je bio direktor tih ofšor firmi), a da su sada došli do dokumenata koji pokazuju da je bio zapravo vlasnik ofšor firmi i tih stanova.

Brnabić kaže da „zamenjujemo teze na epohalan način“, da Mali nije imao 24 stana i da se priča o tome šta je imao pre političke karijere, a da je važno da on danas nema više, opet se vraćajući na Dragana Đilasa, lidera opozicione SSP.

Na pitanje šta je Mali radio pre političke karijere, kaže da svi znaju šta je radio.

(N1)