Ана Брнабић: Не могу да гарантујем да ће одговори на захтеве новинара бити позитивни

Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да ће у наредних 10 до 15 дана Влада одговорити на захтеве Групе за слободу медија коју чине новинарска и медијска удружења и организације цивилног друштва и да ће након тога бити настављен дијалог.

"Нисам гарантовала да ће ти одговори бити позитивни, али ми је важно у овом тренутку да дијалог постоји", рекла је Ана Брнабић новинарима. 

Премијерка је јуче разговарала с представницима Групе за слободу медија који, између осталог, траже да се зауставе и истраже сви напади на новинаре, да се заустави рад на Медијској стратегији, да се смене чланови Савета РЕМ-а, угаси агенција Танјуг и да се обезбеде механизми за независну уређивачку политику јавних медијских сервиса. 

Ана Брнабић рекла је да се с представницима Групе за слободу медија сложила да крећу из различитих "ћошкова ринга", али да не треба да буду непријатељи и да треба да се настави дијалог. 

"Колико они мисле да атмосфера није добра за медије, толико ја мислим да није једнако добра за људе који покушавају да воде ову државу", рекла је председница Владе и додала да постоје ствари које су у тим захтевима неупитне. 

Додала је да очекује да ће у наредних 10 до 15 дана послати одговор и наставити дијалог.

О новцу за ванредне изборе

Упитана да прокоментарише трошковник Републичке изборне комисије у којем за наредну годину нису предвиђена средства за изборе и да ли се тај новац који би морао да се узме из буџетске резерве може утрошити на конкретне пројекте и инвестиције, јер је Влада тек почела да ради, Ана Брнабић је рекла да одлука о изборима још није донета. 

"Новац за ванредне парламентарне изборе увек може да се искористи за инфраструктурне пројекте и друге ствари важне за државу, али је то питање анализе исплативости - да ли је у овом тренутку боље да буде избора или да их не буде, или да се тај новац уложи у нешто друго", рекла је Ана Брнабић.

Радимо све да спречимо одлазак лекара из земље

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да држава ради све како би побољшала положај здравствених радника и смањила њихов одлазак у иностранство.

"Покушавамо да поспешимо њихово образовање, одобравање специјализација, да запослимо нове људе, да им повећамо плате и омогућимо боље услове рада", изјавила је премијерка новинарима.

Према њеним речима, проблем одласка лекара из Србије има вишеструке узроке и ту нису само у питању боље зараде у иностранству.

"Скоро десет година у Србији су биле забрањене специјализације лекара и сада ће нам, како каже министар здравља, требати четири до пет година да надокнадимо то што је неко забранио усавршавање", рекла је председница Владе. 

Она је навела да мале плате у здравству, као разлог за одлазак лекара у иностранство, нису проблем само Србије, већ свих земаља у региону.

"Ипак, не могу да се дају плате које су конкурентне онима у Швајцарској и Немачкој, јер трошкови живота нису исти... Ту се ради о платној моћи и ми се трудимо да то повећамо, у складу са нашим могућностима", рекла је Ана Брнабић.

Премијерка је подсетила да је до краја године одобрено запошљавање укупно 4.000 медицинских радника у здравству Србије, а одлучено је и да се плата повећа за десет одсто.

Ана Брнабић је рекла да се ради на побољшању здравствене инфраструктуре како би услови у којима раде лекари и медицинско особље били што бољи.

Она је подсетила да се завршава градња Клиничког центра у Нишу, да се "кренуло у тендер" за Клинички центар Србије, а да се тендер спрема и за Клинички центар Војводине.

Премијерка је додала да није свеједно у каквим условима раде лекари и да медицински радници не би остали у Србији ни за плату од 2.000 евра, ако морају да раде у болницама које изгледају као пољске болнице.

Уговори за ИТ пројекте показатељ приотитета Владе

Представници Владе Србије потписали су уговоре о реализацији три пројекта за унапређење ИТ и научно-истраживачке инфраструктуре у Нишу и Београду, укупне вредности 20,2 милиона.

Уговоре за изградњу ламеле Електронског факултета у Нишу, научно-технолошког парка у Нишу и зграде за пројекат Верокио Института за физику у Београду потписали су министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић, градоначелник Ниша Дарко Булатовић и директор Института за физику Александар Богојевић.

Ти пројекти су део подршке Владе Србије и Савета за иновационо предузетништво и иновационе технологије развоју ИТ и научне инфраструктуре у Србији.

Председница Владе Србије Ана Брнабић је после потписивања уговора казала да ће то улагање бити важно за дигитализацију, образовање, науку, грађевинску индустрију која ће радити на тим објектима, али и укупан бруто домаћи производ земље.

"Ово је још један показатељ шта су приоритети владе у овом тренутку", навела је премијерка и додала да је важно да се започети пројекти заврше, јер је "нажалост у Србији дуго година била пракса да се нешто почне али не и заврши".

Према њеним речима, лабораторијска ламела била је предвиђена оригиналним пројектом Електронског факултета у Нишу још 1975. године, али никада није урађена. Додала је да ће сада тај пројекат бити реализован. Она је подсетила да се о научно-технолошком парку у Нишу говори више од 10 година.

"Због тога нестрпљиво очекујем почетак радова на свим тим пројектима", рекла је председница владе Србије.

За проширење зграде Електронског факултета у Нишу од 6.900 квадрата обезбеђен је кредит од Европске инвестиционе банке у вредности од 5,2 милиона евра. Изградњу научно-технолошког парка у Нишу и набавку опреме кредитираће ЕИБ са 10 милиона евра. Ту ће бити смештен и бизнис инкубатор за око 30 стартап компанија, а постојаће и простор за истраживање и развој производа већих компанија.

Пројекат Верокио београдског Института за физику, који укључује сарадњу с водећим светским научно-истраживачким центрима, суфинансира се из средстава ЕИБ-а у вредности од пет милиона евра. Планирана је изградња постројења за израду прототипова површине 1.000 квадрата и основне инфраструктуре, а радови ће почети 2019. године. За унапређење ИТ сектора у Србији планирана је реализација још четири пројекта, од којих су два већ започета - изградња научно-технолошког парка у Новом Саду и расписан је тендер за израду пројекта за нову зграду Научноистраживачог института БиоСенс у Новом Саду.

Биће покренута још два пројекта - изградња нове зграде Факултета организационих наука у Београду и зграде за високо образовање ИТ инжењера у Београду, а укупна вредност свих седам пројеката већа је од 50 милиона евра.

(Бета)