Хроника

Ана Брнабић: Наша економија је оздравила и у приватном сектору се сада боље зарађује него у јавном

Штампа
петак, 13. септембар 2019.

 БЕОГРАД - Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас да још није утврђено колико ће бити повећање плата и да се са Министарством финансија још ради на томе. 

"Није тачно да је посао у јавном сектору примамљивији него у приватном. Велики је изазов да задржимо квалитетне људе у јавном сектору, јер у приватном имају боље плате и то је показатељ оздрављења насе економије", казала је Брнабић одговарајући на питања новинара.

Када је реч о томе колико ће плате ове године бити повећане, премијерка каже да још у влади немају коначну слику и да се на томе ради са Министарством финансија.

Бранбић је истакла да ће минималац бити повећан 11,1 одсто од следеће године и да је у последње три године минимална зарада значајно увећана.

Подсетила је да је 2017. донета одлука о повећању минималца за 10 одсто, 2018. за 8,6 одсто и сада за 11,1 одсто и истакла да су то озбиљна повећања, иако синдикати нису задовољни.

Са друге стране, влада гледа како да пореским олакшицама то олакша привредницима, рекла је Брнабић.

Влада доноси одлуку

Пошто није постигнут споразум на Социјално економском савету, Влада Србије ће, на предлог Министарства рада и Министарство финансија, донети одлуку да минимална цена рада за 2020. годину буде 172,54 по радном сату, рекла је Танјугу државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Бојана Станић.

Седница Владе Србије на чијем дневном реду је утврђивање вредности минималца за 2020. години биће одржана данас.

плате, плацање, исплата, пензије, уплата, уплацивање, кредит, кредити, стипендије, стипендија, динари, субвенције, новац, јпг, 660x330

Запослени који раде пуно радно време, у месецу који има 22 радна дана, оствариће зараду од 32.092 динара, каже Станић.

"Повећање минималне цене рада од 11,1 одсто је највеће уназад десет година и заиста сматрамо да ће допринети бољем стандарду наших држављана", каже она и додаје да је Министарство финансија учинило све да растерети послодавце.

Тако ће бити смањена стопу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца за 0,5 одсто, а са друге стране повећан је неопорезиви износ зараде за 1.000 динара, са 15.300 на 16.300 динара.

"Све то ће допринети како бољем стандарду наших запослених тако и растерећењу послодаваца", закључује она.

Станић каже да ће послодавци који окасне са исплатама зарада за рад у овој години па их пренесу у следећу годину морати да поштују нову минималну цену рада.

"Повећање минималне цене рада аутоматски ће повећати и све зараде код оних послодаваца који минималац користе као полазну основу ", каже она.

На питање на колико се радника у Србији односи минималац, она каже да је то јако тешко рећи.

"Минимална цена рада би требало да буде изузетак а не правило, нажалост наши послодавци то тако не схватају", истиче она и додаје да исплати минималца морао да претходи општи акт послодавца који то предвиђа.

Она наглашава да ако минимална цена рада није предвиђена колективним уговором или правилником о раду - онда послодавац не може да је исплаћује.

" Неопходно је и да у самом уговору о раду постоји сагласност запосленог да му се у случају поремећаја у раду послодавца исплаћује минимална цена рада", каже она и додаје да послодавац на шест месеци мора да обавештава репрезентативни синдикат да ли су престали услови због којих је уведена минимална цена рада.

(Танјуг)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]