Ана Брнабић: Амерички течни нафтни гас је реална алтернатива руском гасу. Ситуација таква да не можемо да будемо потпуно сигурни да ће у Србији бити довољно хране

 Председница Владе Ана Брнабић рекла је за РТС да Србија у оваквој геополитичкој ситуацији трпи огромне притиске. Истиче да је позиција наше земље у складу са међународним правним поретком и националним интересима.

Указује да се сутра очекује врло важан телефонски разговор председника Србије и Русије, Александра Вучића и Владимира Путина, у вези са новим гасним аранжманом.

"Као што је председник Вучић рекао, три најважније теме за тај разговор су количине гаса, цена и сигурност снабдевања. Не могу да кажем да ли је нешто од тога извесно. Нешто је извесније у овом тренутку, и доноси одређену врсту сигурности, али је почетак решавања загонетке са више непознатих, разговор са мађарским партнерима и то да смо обезбедили складиштење гаса и то може бити део решења", навела је председница Владе.

Гас је, како каже, само један енергент у свему овоме који обезбеђује топлу зиму, довољно електричне енергије и несметан рад индустрије.

Одговарајући на питање о томе да се спекулише да би нови аранжман могао да се потписује на свакух месец дана, Брнабићева је рекла да би Србији одговарала много већа извесност, али да да су Руси ти који одређују услове.

"Сигурна сам да ће председник Вучић дати све од себе да обезбеди најбољи могући уговор за Србију као и последњег пута кад се видео са Путином у новембру. Видите колико је то било значајно. То је било у оквиру шест месеци када је била зима и почео је рат у Украјини", навела је председница Владе.

Указала је и да је индустрија у Србији имала раст због чега се сада троши дупло више гаса него некада.

"Желимо да обезбедимо такве количине да индустрија може да настави да се развија. Када погледате први квартал ове године, наш БДП је растао 4,3 одсто, додато смо повећали запосленост за три одсто. Све то значи да нам треба још више енергената да сервисирамо привреду. А под један је да обезбедимо довољно да нема рестрикција електричне енергије и да људи имају грејање. Колико год да је сложена ситуација, сваки дан дајемо све од себе да ту зиму дочекамо спремни и да након сутрашњих разговора, ми онда имамо читаво лето да се спремимо за то, да обезбедимо додатан новац за то", истакла је Брнабићева. 

Да ли је амерички ЛНГ реална опција 

На питање да ли је амерички течни нафтни гас реална алтернатива руском гасу, Брнабићева је рекла да јесте и подсетила да је Србија још 2015. почела да ради на пројекту гасне интерконекције у Грчкој.

Тај пројекат је, према њеним речима, ЕУ препознала као приоритет и финансирала га са 50 одсто.

"Нажалост, због невероватних процедура, бирократије, тај пројекат је кренуо да се гради 1. фебруара 2022, седам година касније. Није да нисмо размишљали о дивесификацији, али процедуре су такве. Тај пројекат је реалан", рекла је Брнабићева.

Иако је Србија, како каже, желела да заврши пројекат до краја ове године, градња која је ионако почела касно – поново је стопирана због процедура ЕУ.

"У овом тренуту гледамо како додатно да диверсификујемо, и зарад животне средине, многе топлане у локалним самоуправама пребацивали смо са угља на дрвну биомасу, гас и гледамо како да обезбедимо потпуну сигурност снабдевања", навела је председница Владе. 

Брнабићева се осврнула и на одлуку Владе да забрани извоз дрвне грађе што је, како је рекла, врло важно за дрвне енергенте.

"Невероватно је да смо имали повећан извоз храстових трупаца, најквалитетнији, од 130 одсто, а у првом кварталу дрвна индустрија је пала 25 одсто. Извозили смо сировину, нисмо је чували овде. Ко је крив, не бих да причам, али неко је требало да размишља о томе. Направићемо неку приоритизацију, па да извозимо полупоризводу, а не више сировине", рекла је председница Владе.

"Не мењамо своју позицију" 

Одговарајући на питање да ли Русија цени довољно позицију Србије, рекла је да одговор на то питање треба потражити од амбасадора Руске Федерације и људи који могу да говоре шта и како разуме Москва и како гледа.

"Трпимо притиске јер смо једина земља у Европи која није увела санкције Руској Федерацији, имамо додатне притиске у земљи од људи који нам спочитавају што не уводимо санкције. То што се ствара изнутра је потпуно непотребно", навела је Брнабићева.

Председница Владе рекла је да је позиција Србије у складу са међународним правом и међународним правним поретком и у складу са нашим националним интересима.

"Да ли је лака, није, да ли се боримо сваки дан да то одржимо, да, апсолутно. Надам се да (у Москви, прим. аут.) разумеју нашу позицију и да нас макар чују партнери из Руске Федерације, али и ЕУ, САД и остали. Ми позицију не мењамо. То је једина позиција у складу са међународним правом и не мења се у односу на део света или појединачну земљу или верску, националну припадност људи, већ у складу са међународним правом", истакла је Брнабићева.

То је, како је нагласила, признавање и неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава као што је Република Србија.

"Не можете се клети у неповредивост територијалног интегритета Украјине, а истовремено рећи, тај основни приницип међународног права не важи за Србију. Не може. Ако сте поломили тај принцип на грбачи нашег народа и земље, не знам како га браните на другим местима. Зато је позиција наше земље специфична. Макар морају да нас чују, ми смо ти који смо платили највећу цену за то кршење међународног права и принципа", напоменула је председница Владе.

О залихама хране

Говорећи о залихама хране, Брнабићева је рекла да Србија јесте извозник хране и да је има довољно, али да је ситуација таква да не можемо да будео потпуно сигурни и у то.

"Видите какав је свет, ситуација постаје све теже. Неозбиљно је кад политичари кажу 'све је у реду' јер ту постоји једначина са неколико непознатих. Никада у оваквом свету не треба да говоримо 'биће све океј'. Морамо да дамо све од себе", рекла је Брнабићева.

Борба је, како каже, свакодневна и не знате шта ће додатно да се деси сваког дана.

"Верујем да неће бити проблема за храну, али много тога морамо свакодневно да радимо да обзебедимо храну и да та цена буде ниска. Извоз је секундаран, примарно је да имамо бзебедност, цену која је таква да људи моју да је приуште. У цени је и све што улази у жетву и сетву, пре свега енергенти", навела је Брнабићева.

(РТС)