Америчком нобеловцу Џејмсу Вотсону одузете почасне титуле јер "није одустао од расистичких становишта", изјавио да су "гени одговорни за разлику у интелигенцији између белаца и црнаца"

 Америчком нобеловцу Џејмсу Вотсону, који је открио структуру ДНК, одузете су почасне титуле пошто је у новом документарном филму показао да није одустао од расистичких становишта, објавио је ЦНН.

Колд Спринг Харбур Лабораторија (ЦСХЛ), коју је Вотсон водио од 1968. до 1993. године, коментар 90-годишњег бившег шефа назвала је "срамотним". 

Лабораторија је саопштила да "недвосмислено одбацује неутемељена и безобзирна лична становишта" овог научника. 

Додаје да су његове изјаве "за сваку осуду и да немају везе са науком". 

Славни молекуларни биолог је додао да, иако се надао да су сви људи једнаки, "људи који запошљавају црнце установили су да то није истина". Вотсон је 2007. британском листу Сандеј тајмс рекао да је "био дубоко забринут за будућност Африке", јер "се све наше социјалне политике темеље на чињеници да је њихова интелигенција као и наша, док истраживања показују супротно". 

ЦСХЛ га је због тих изјава лишио свих административних дужности, али му је све досад задржао почасне титуле. 

И док се Вотсон извинио за изјаве из 2007. године, у документарцу "Амерички великани: декодирање Вотсона", приказаном 2. јануара, рекао је да није променио своје мишљење. 

Била је то последња у низу расистичких и ксенофобних изјава које су обележиле Вотсонову каријеру. 

Године 1997. британски Сандеј телеграф пренео је његову изјаву да би женама требало допустити да абортирају без обзира на разлог, "чак и ако фетус носи ген за хомосексуалност". 

На предавању 2000. године, Вотсон је говорио о томе да постоји веза између телесне тежине и амбициозности људи, као и између боје коже и сексуалне вештине. 

"Зато су Латиноамериканци добри љубавници", рекао је Вотсон, према Асошиејтед пресу, који је цитирао људе који су били на предавању. "Никад нисте чули за енглеског љубавника. Само за 'енглеског пацијента'". 

У британском документарцу из 2003, добитник Нобелове награде за медицину 1962. сугерисао је да је глупост генетска болест коју треба лечити, наводи ЦНН

(Б92)