Амерички магазин „Варајети“ о филму „Дарa из Јасеновца“ - српском кандидату за Оскара: Српско-националистичка употреба Јасеновца као свеукупног вапаја за српским жртвама кроз векове претвара филм у пропаганду
| четвртак, 28. јануар 2021. | |
|
Амерички магазин Варајети објавио је критику филма „Дара из Јасеновца“ Предрага Гаге Антонијевића под насловом „Филм о холокаусту са упитним намерама“, где се између осталог каже да је српски кандидат за Оскара „танко прерушена пропаганда, која цинично користи холокауст да прогура нативистичку агенду“.
На почетку текста се њујоршки критичар Џеј Вајсберг, који за амерички магазин пише од 2003. године, углавном о филмовима из Европе, Јужне Америке и са Средњег истока, пита да ли је крајње време да се поведе искрена дискусија о томе откуд толико филмова о холокаусту. „Несумњиво је да неки од њих одговарају на изазов да ‘не треба заборавити’, али превише их је ту само зато што је тржиште показало да ова тема има публику“, пише Вајсберг додајући да филмови из ове друге категорије банализују док сензационализују. Он унутар ове групе препознаје и наслове који имају забрињавајуће циљеве у свом разумевању тржишта, те користе холокауст не би ли прогурали сопствену агенду која нема много везе са разумевањем недокучивог.
„То што је ‘Дара из Јасеновца’ Предрага Антонијевића као нескривени део српске националистичке пропаганде нашла дистрибуцију изван своје родне земље, сведочи о тој лудости индустрије холокауста. Мање је изненађујуће што је филм пријављен на разматрање за Оскара“, пише Џеј Вајсберг. Он затим износи историјске чињенице о фашизму на простору Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, злочинима усташа, њиховој вези са католичком црквом и нацистима, „њиховим отровним коренима који су се поново појавили у пуној снази током распада Југославије 1990-их“, те напослетку Јасеновцу…
„Неоспорно је да је комплекс Јасеновац био на гласу међу логорима смрти по крвавој окрутности својих заповедника и њихових подређених. Отприлике 80.000 затвореника, већином Срба, тамо је убијено између 1941. и 1945, и иако Јасеновац заузима значајно место у српској психи, очигледно никада није било у фокусу играног филма“, пише критичар и додаје да ништа од тога није спорно, те да би само неко лишен етике тврдио да су на обе стране били „добри људи“. Он додаје и да творци „Даре из Јасеновца“ наглашавају да је сценарио настао на основу сведочења, те да кроз такве изјаве покушавају да се сакрију од критике. „Проблем са филмом је двоструки: нескривено је антихрватски, лоше смишљени антикатолички нативизам је запаљива смеса за тренутне расцепе између Србије и њених комшија, а док усхићено приказује садизам, супротстављајући га дечијој невиности, склања у страну било каква размишљања о опасностима национализма, убилачког расизма и геноцида, и на њихово место ставља јефтине сензације и осећања“, пише критичар Варајетија. Детаљно описујући поједине сцене филма он додаје да „суптилност није редитељска снага“.
„Да нема савременог контекста, ‘Дара из Јасеновца’ била би само још једна драма о холокаусту која користи насиље на исти начин као и било који филм о серијским убицама. Али позадина је неизбежна, а у овом случају српско-националистичка употреба Јасеновца као свеукупног вапаја за српским жртвама кроз векове претвара филм у пропаганду. Професор Јован Бајфорд поуздано и детаљно је излагао како је српско страдање током холокауста у једном тренутку био трик да се стекну међународне симпатије и легитимизује територијално ширење заједно са расистичком политиком“, пише Џеј Вајсберг и додаје да „Дара“ управо игра на то. Он додаје и да би филм о холокаусту који је направљен да потпирује непријатељство према Немцима био оштро осуђен. „Не препознати исти проблем овде је својевољно слепило“, закључује аутор. Упитана да прокоментарише критику објављену у америчком Варајетију председница Управног одбора Филмског центра Србије Јелена Триван одговара да је „Дара из Јасеновца“ филм о страдању Срба који мења холивудске стереотипе.
„После стотине филмова у којима су Срби приказани као злочинци и кољачи имамо филм о страдању Срба који мења холивудске стереотипе. И наравно да ће релација, нарочито хрватских лобиста, бити да је реч о српској пропаганди. Аутор текста ниједном речју не спори да је реч о историјским чињеницама. Директор Института за холокауст Мајкл Беренбаум је консултант на сценарију који стоји иза сваке чињенице. Шта је дакле проблем? Забранити причу о српском страдању? Умањити шансе ‘Даре из Јасеновца’ за Оскара јер би то далекосежно променило перцепцију злочина на Балкану? Да ли је ‘Шиндлерова листа’ јеврејска пропаганда или филм о Сребреници бошњачка? Да ли би то ико смео да изговори или само за нас важи да истина о убијању деце не сме да се каже после 80 година“, каже Јелена Триван за Данас.
Да подсетимо, филм „Дара из Јасеновца“ изабран је за српског кандидата за Оскара крајем новембра прошле године, а неколико удружења (Асоцијација филмских редитеља, Удружење документариста Србије и Удружење продуцената Србије) обратили су се Филмском центру Србије и Министарству културе и информисања због, како тврде, нерегуларног и нелегитимног начина бирања. Они су, између осталог, истакли да је спорно то што филм није имао домаћу дистрибуцију (приказиван је само у Грачаници, док је београдска премијера заказана за 22. април), те да је упитан начин избора чланова комисије који су одлучивали о српском кандидату. Из ФЦС-а негирали су да је било шта проблематично у избору филма „Дара из Јасеновца“, те су напомињали да се надају да ће овај наслов „променити слику коју Србија има у свету“. Из Министарства културе нису се оглашавали овим поводом, осим да честитају на „кандидатури за Златни глобус“, будући да је амерички дистрибутер пријавио филм „Дара из Јасеновца“ за разматрање за номинације за ово признање. Истовремено, редитељ Срдан Голубовић, чија је драма „Отац“ такође била у конкуренцији, због својих изјава о нелегитимности избора, у појединим домаћим таблоидима блиским властима описан је као „изрод српски“, коме „ништа није свето, па ни жртве из логора“, који „тражи од Американаца да Србија и нема кандидата за Оскара јер лобира за филм о Сребреници“. Због овог случаја подршку му је пружио велики број колега. „Дара из Јасеновца“ почиње да се приказује у Америци 5. фебруара, а званичне номинације за признање Златни глобус биће саопштене два дана раније.
Шири избор за Оскара 9. фебруара Чланови Америчке академије имаће прилику да гласају за најбољи међународни филм од 1. од 5. фебруара. Листа од 15 филмова који ће се наћи у ширем избору биће саопштена 9. фебруара. Овај број представља знатно повећање у односу на 10 наслова колико је било претходних година, а друга новина је да ће се први пут избор састојати искључиво од филмова који су добили највише гласова чланова Академије. Наиме, од 2008. па до данас, посебна комисија бирала је неколико наслова за које је мислила да би требало да се нађу на листи, иако нису добили највише гласова. Уз оне са највише номинација, тако би се нашли и, по оцени комисије, неправедно занемарени филмови, који су имали успешан фестивалски живот и добили бројне међународне награде. Овај процес усвојен је након што се румунски филм „4 месеца 3 недеље и 2 дана“ није нашао на листи 2007, а често се спекулише да је управо тако међу кандидате стигла и „Велика лепота“ Паола Сорентина, која је неколико месеци касније и освојила Оскара за најбољи страни филм 2014. Ове године за главне фаворите у овој категорији важе дански „Још једна тура“, француски „Нас две“ и мексички „Нисам више овде“.
Први филм о Јасеновцу „Дара из Јасеновца“ је, како наводе редитељ филма Предраг Гага Антонијевић и сценаристкиња Наташа Дракулић, снимана на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша. Овај први играни филм на тему логора Јасеновац подржала је и Влада Републике Србије и Филмски центар Србије, који је покрио целокупан буџет овог наслова и оформио посебан фонд за његову међународну промоцију. У синопсису стоји да се ова историјска драма осврће на период 1942. године, када после велике усташко-немачке офанзиве на Козари, локално становништво масовно завршава у концентрационим логорима. „Међу њима је и дванаестогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети у логору смрти учиниће да одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а мисија њеног живота постаје да сачува живот млађег брата у нељудским условима где деца свакодневно умиру од болести и глади и где их сурово убијају. Прича ‘Дара из Јасеновца’ је приказ судбине само једног детета са Козаре за хиљаде и хиљаде никад сазнатих и у стварности трагичнијих судбина“, наводи домаћи дистрибутер МЦФ МегаЦом Филм. (Данас) Видети још: У Београду обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста |
