Амбасадор Украјине у Београду: Остајем при ставу да је Косово Србија, а Крим Украјина

Украјина и Србија су постигле џентлменски уговор да не гласају једна против друге. Украјина никад није гласала против Србије по питању Косова, али, нажалост, Србија јесте гласала против Украјине по питању Крима.

Демократска земља не може да буде неутрална по питању заштите људских права, а Србија у овом случају није била ни неутрална, истакао је у овонедељном Данасовом Интервјуу на мрежи украјински амбасадор у Србији Олександр Александрович.

„Украјина је увек подржавала суверенитет Србије над Косовом од самог почетка. Још до окупације Крима. Званична Влада Украјине је 1999. године јасно изјавила да је била против НАТО бомбардовања СРЈ“, казао је Александрович.

Како је нагласио, остао је при ставу да је Косово Србија, а Крим Украјина.

Украјина је увек подржавала суверенитет Србије над Косовом од самог почетка. Још до окупације Крима. Званична Влада Украјине је 1999. године јасно изјавила да је била против НАТО бомбардовања СРЈ

Коментаришући везу између Срба и Украјинаца, осврнуо се на пример Светог Саве који је 1192. године био замонашен у руском манастиру Светог Пантелимона на Светој Гори у Грчкој, „а у то време реч ‘руски’ се односила искључиво на Украјину са центром у Кијеву“.

Истакавши да, као амбасадор, не може да се меша у унутрашња питања Србије, па ни да коментарише причу о „украјинском сценарију“ у Србији, казао је да у свакој демократској земљи грађани треба да имају право на миран протест, те подсетио да је „Револуција достојанства“ у Украјини 2013. и 2014. године у борби против тадашњег режима ујединила неколико милиона грађана.

Александрович је казао да на уласку у Украјину нема никакве дискриминације Срба, али да, узевши у обзир да више од 300 Срба ратује у Украјини на страни Русије, „није чудно да се понекад млади момци пажљивије проверавају на граници“.

Коментаришући политичку ситуацију у Украјини истакао је да ће се са новом Владом променити унутрашња, али не и спољна политика.

„Посебан акценат биће стављен на борбу против корупције, деолигархизацију и спровођење различитих реформи у Украјини, али и даље ћемо стремити Европи“, казао је Александрович.

Завршетак руско-украјинског рата, додао је, уопште не зависи од Украјине или њеног председника, већ од Русије која је тај рат и започела.

На питање „која је разлика између наоружаних протестаната на кијевском Мајдану и наоружаних цивила на истоку“, одговорио је да су „протестанти на Евромајдану имали молотовљеве коктеле, дрвене палице и штитове, а руска војска има стотине тенкова, хиљаде артиљеријских система итд.“

Русија, сматра он, не жели међународне посматраче на руско-украјинској граници коју не контролише украјиска Влада јер кроз ту границу сваки дан Москва испоручује својој војсци све што јој треба.

Свети Сава је 1192. године био замонашен у руском манастиру Светог Пантелимона на Светој Гори у Грчкој, „а у то време реч ‘руски’ се односила искључиво на Украјину са центром у Кијеву“

На питање како доћи до мирног решења у овој држави узевши у обзир дубоке поделе у друштву, Александрович је одговорио да ће у Украјини мир наступити онда када руски председник Путин повуче војску.

Он је истакао да већина Украјинаца жели да буде део демократске Европе и да, итако постоје различити ставови о разним питањима, „нема поделе у питању државног суверенитета и територијалног интегритета“.

„Нисмо хтели да се одвојимо од Русије, али руска ‘браћа’ су прва забола нож у леђа Украјинцима. За пет година рата је скоро 14.000 Украјинаца погинуло од руског метка“, казао је Александрович.

(Данас)