Ambasador SAD u Prištini DŽefri Hovenijer: Predlog EU je privremeni sporazum, SAD čvrsto stoje iza njega sa stavom da očekujemo konačni sporazum koji će na kraju biti usredsređen na uzajamno priznanje

 Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu DŽefri Hovenijer izjavio je da predlog Evropske unije za „normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“ – donosi realne, praktične, političke i ekonomske koristi.

Hovenijer je podsetio da su strane prihvatile ovaj predlog, te dodao da će se o njegovoj primeni razgovarati tokom vikenda, prenosi KoSSev.

Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić će se 18. marta sastati u Ohridu, a sad se očekuje da se dvojica lidera usaglase oko izrade mape puta za implementaciju evropskog predloga.

„Moram da budem jasan, SAD veruju da u ovom trenutku nema boljeg dogovora. Ovo je važan korak napred“, rekao je danas Hovenijer na sastanku sa novinarima u Prištini.

Hovenijer je rekao da sada fokus treba da bude na „uspešnoj i efektivnoj implementaciji“ predloga za normalizaciju odnosa.

Poručio je i da će SAD uložiti napre da pomognu Kosovu oko prijema u Partnerstvu za mir, ukoliko zvanična Priština pruži konstruktivan doprinos za normalizaciju odnosa.

Na pitanje da li su SAD promenile stav oko pravno obavezujućeg sporazuma uz „uzajamno priznanje“, Hovenijer je rekao da nije došlo do promene stava već „prepoznavanja realnosti“.

„Stav SAD je jasan, bio je i biće i ne vidimo da se menja. Ali moramo da se suočimo sa trenutkom u kome se nalazimo i mislim da je to realnost, ili raznolikost faktora, da u velikoj meri zbog odluke koju donosi rukovodstvo u Srbiji nije velika verovatnoća postizanja uzajamnog priznanja u ovom trenutku i potreba za novim statusom kvo, repozicioniranje kosovsko-srpskih odnosa koji doprinosi većoj regionalnoj stabilnosti i omogućava Kosovu da se kreće napred“, poručio je.

On je istakao da je predlog EU privremeni sporazum i da SAD čvrsto stoje iza njega sa stavom da „očekujemo konačni sporazum koji će na kraju biti usredsređen na uzajamno priznanje“.

Hovenjer ocenjuje da je sada izvanredan trenutak koji je okupio nemačkog kancelara Olafa Šolca, francuskog predsednika Emenuela Makrona i italijansku premijerku Đorđu Meloni, te ukazao na pisma američkog predsednika i državnog sekretara DŽozefa Bajdena i Entonija Blinkena i angažovanje rukovodstva Velike Britanije oko evropskog predloga.

„Sve zemlje koje su stajale i stoje uz Kosovo, veruju da je ovo veoma dobra stvar i ulažu izuzetne napore kako bi videli napredak i uspešno okončanje pregovora”, smatra američki ambasador.

Na pitanje da li ima prostora da se ponovo pregovara oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom prema uslovima koje je postavio kosovski premijer, Hovenijer je rekao da je „teško ponovo pregovarati o nečemu što još nije bilo deo pregovaranja“.

„Postoji mnogo prostora za to kako bi ona mogla da izgleda. Želim da ponovim ono što su SAD dosledno govorile – razumemo neke zabrinutosti koje su iznete… Ne verujemo da je primereno da Kosovo pristane na sve što je u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ne verujemo da je prikladno da Kosovo uspostavi nešto što nije u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine. To su neke smernice. Ali unutar toga postoji dobar prostor za ono šta bi ona (Zajednica) bila“, rekao je Hovenijer.

„Šta god da proizilazi iz ovog procesa biće potrebna neka vrsta Zajednice koja će biti sastavljena od opština u kojima Srbi čine većinu“, poručio je ambasador SAD.

Govoreći o predstojećim razgovorima u Ohridu oko formiranja ZSO, Hovenijer je rekao da ne veruje da će se tog dana usaglasiti kompletan oblik ili njena funkcija, te naveo kako je važno načiniti korak ka napretku.

Veruje da bi eventualni sporazum u Ohridu mogao da dovede do učešća Srba na izborima za gradonačelnike u opštinama na severu, koji su zakazani za 23. april.

Srpska lista je ranije saopštila da neće učestvovati na ovim izborima jer nisu ispunjeni zahtevi zbog kojih su napustili kosovske institucije.

Zajedno sa njima su novembra prošle godine ostavke podneli i zaposleni u policiji, pravosuđu i lokanoj administraciji a jedan od uslova za povratak je bilo formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

(KoSSev)