Амбасада Азербејџана у Београду: Очекујемо подршку Србије око Нагорно Карабаха

Амбасада Азербејџана у Београду саопштила је да су све акције које та држава предузима у сукобу са Јерменијом у оквиру сопствених, међународно признатих граница, као и да очекује од Србије да буде на њеној страни у том сукобу.

Узимајући у обзир да је Азербејџан од 2008. године подржавао српску позицију по питању Косова на међународној арени, а позивајући се на константну и симултану узајамну подршку Декларацији о пријатељским односима и стратешком партнерству између Азербејџана и Србије и Заједничком акционом плану за стратешко партнерство, азербејџанска страна очекује од српске стране да пружи подршку и да изјаву по овом питању, наводи се у саопштењу.

Амбасада те земље наводи да су 27. септембра оружане снаге Јерменије почеле паљбу из крупнокалибарског наоружања, минобацача и артиљерије различитог калибра дуж линије раздвајања.

Према подацима Министарства одбране Азербејџана, међу цивилним становништвом и војним лицима има мртвих и рањених, а нанета је озбиљна штета кућама и цивилним објектима.

У циљу спречавања наредне војне агресије Јерменије и обезбеђења сигурности густо насељених подручја дуж линије раздвајања, оружане снаге Азербејџана предузимају контраофанзивне и реципрочне мере, у оквиру права на самоодбрану и у пуној сагласности са међународним хуманитарним правом, додају.

"Одговорност за новонасталу ситуацију лежи на вођству Јерменије"

"Потпуна одговорност за насталу ситуацију лежи на војно-политичком вођству Јерменије", каже се у саопштењу Амбасаде.

Јерменско-азербејџански нагорно-карабашки сукоб почео је отвореним територијалним претензијама Јермена на историјске земље Азербејџана и етничким провокацијама 1988. године, а крајем 1991. и почетком 1992. сукоб је ушао у војну фазу, додаје се у саопштењу.

Војна агресија Јерменије резултирала је окупацијом скоро 20 одсто територија Азербејџана, наводи Амбасада.

(Н1)