четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ало, Прес: ДС са Расимом Љајићем изједначен са СНС
Хроника

Ало, Прес: ДС са Расимом Љајићем изједначен са СНС

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 01. март 2012.

Српска напредна странка са својим партнерима с једне стране и Демократска странка са сателитима на другој страни освојиле би приближно исти број гласова на парламентарим изборима, показују резултати истраживања тренутног расположења бирача, које је у Србији спровела једна угледна агенција по наруџби америчког Међународног републиканског института (ИРИ).

Уколико би пак на изборе излазили самостално, напредњаци би за четири одсто били испред демократа, показује ово истраживање у које је „Ало!“ ексклузивно имао увид! Изједначујуће поене Тадићу може донети само предизборни савез са странкама Расима Љајића и Ненада Чанка.
Занимљиво је и да Уједињени региони Србије Млађана Динкића, упркос јакој кампањи, тренутно имају тек три одсто подршке бирача, док Либерално демократска партија Чедомира Јовановића скоро ништа није добила коалицијом са Српским покретом обнове и Социјалдемократском унијом. Ипак, ако на изборима учествује под именом Преокрет, а не ЛДП, Јовановић може рачунати на 0,3 одсто више гласова. У сваком случају, његова странка сигурно прелази цензус.

Места у парламенту, уколико остане овакав однос снага, осигурали су и социјалисти (6,2 одсто), Демократска странка Србије (6,2) и Српска радикална странка (5,8).

Испод цензуса су ПУПС (3,4), СДПС Расима Љајића (2,9), ЈС Драгана Марковића Палме(2,3), Двери и ЛСВ Ненада Чанка са по два одсто. Нова Србија Велимира Илића има подршку 0,5 одсто бирача, док се за СПО Вука Драшковића није изјаснио ниједан анкетирани грађанин Србије.
Међутим, с обзиром на то да ће странке на изборе скоро сигурно изаћи на коалиционим листама, савез СНС и НС може рачунати на 31,7 одсто гласова, следи коалиција ДС, ЛСВ и СДПС са 31 одсто. Треће место, ако остану у оваквом саставу, имаће савез СПС-ПУПС-ЈС са 11,9 одсто поверења бирача. Четврти и пети су ДСС и СРС, а цензус још прелази Преокрет (ЛДП, СПО, СДУ) са 5,5 одсто гласова.

Истраживање чије резулатате објављујемо урађено је на национално репрезентативном стратификованом случајном узорку од 1.000 испитаника у периоду од 20. до 25. фебруара.

Индикативан је значајан пад рејтинга Преокрета у последњих пет месеци. Тако је ова коалиција у октобру 2011. имала подршку 9,2 одсто бирача, у новембру је то пало на 8,6, у децембру на 8,5, а већ у јануару 2012. на 7,2 одсто. Последње истраживање из фебруара показује да је проценат оних који би свој глас дали покрету Чедомира Јовановића свега 5,5 одсто.

Појединачни рејтинг странака:

СНС 31.2;  ДС 27;  СПС 6,2;  ДСС 6,2;  СРС 5,8;  ЛДП 5,5;  ПУПС 3,4; УРС 3; СДПС 2,9; ЈС 2,3; Двери 2; ЛСВ 2; СВМ 1,3; НС 0,5; СПО 0,0

(АЛО!)

Када би се парламентарни избори одржали наредног викенда, Демократска странка и Српска напредна странка водиле би мртву трку, показало је најновије истраживање „Статеџик маркетинга" у који је Пресс имао увид.

Напредњаци у савезу са Новом Србијом Велимира Илића и даље су први, али је њихова предност у односу на демократе и њихове партнере, Чанков ЛСВ и Љајићев СДП, сада пала тек на један проценат.

За коалицију СНС-НС гласало би 32 одсто бирача, док би коалиција на челу са ДС-ом освојила 31 одсто, показало је ово истраживање које је спроведено крајем фебруара.

Све остали политички актери имају далеко мању подршку грађана Србије и на улазак у парламент могле би да рачунају још само четири листе.

Убедљиво на трећој позицији налази се коалиција СПС-ПУПС-ЈС, за коју би гласало 11,5 одсто бирача. Следи ЛДП са осам одсто, док СРС има седам одсто подршке, а ДСС  пет одсто поверења.

Остале странке, укључујући и Динкићев УРС, не би прешле тај изборни праг и остале би без посланичких мандата.

Појединачни рејтинг странака

СНС 31;   ДС 27,5;  СПС 7,5;  СРС 7;  ЛДП  8;  ДСС 5; УРС  4;  Двери 2; ПУПС 1,5;  НС 1,5

Према овом истраживању, појединачно најјача странка је СНС, за коју би гласало 31 одсто бирача, а ДС има 27,5 одсто подршке у бирачком телу. Када би наступали самостално на изборима, уз радикале цензус би прешли сигурно још само социјалисти са 7,5 одсто гласова.

Анализа показује да би Динкићев УРС освојио тек три-четири одсто гласова.

Према резултатима, десничарска организација „Двери" са два одсто подршке ужива већу популарност међу грађанима од ПУПС-а и НС-а, који имају по 1,5 одсто.

Демократски савез Хрвата у Војводини (ДСХВ) саопштио је јуче да ће на предстојеће изборе изаћи у коалицији око ДС. У срединама где не буде договора о заједничком наступу са демократама, ДСХВ ће ићи на изборе самостално или са другим коалиционим партнерима. ДСХВ је и на претходним изборима наступио на листи ЗЕС, коју је предводио ДС.

СНС и Асоцијација малих и средњих предузећа потписале су јуче споразум о сарадњи на изборима, којим је предвиђено да једно посланичко место у парламенту буде резервисано за привреднике.

Споразум су потписали лидер напредњака Томислав Николић и председник те асоцијације Жарко Милисављевић.

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер