петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Аљбин Курти: Са ЗСО Косово би се претворило у другу БиХ, Оружане снаге Косова ће нам гарантовати интеграцију у НАТО
Хроника

Аљбин Курти: Са ЗСО Косово би се претворило у другу БиХ, Оружане снаге Косова ће нам гарантовати интеграцију у НАТО

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 27. јун 2017.

“Наш приоритет биће дијалог са Србима са Косова: имамо економски и социјални план за северне општине на Косову. Ми нисмо против Срба, али Србија је против нас”, каже за “Блиц” Аљбин Курти, најозбиљнији кандидат за премијера Косова.

Лидер “Самоопредељења” према већини аналитичара најближе је премијерској фотељи на Косову: остварио је најбољи појединачни изборни резултат, а има и подршку Запада.

"Курти је вук у јагњећој кожи" - написала је новинарка "Дојче велеа" Аделхајд Фајлке недавно у једној од пост-изборних анализа успеха "Самоопредељења". И мада у делу косовске али и европске јавности Курти има позитиван имиџ (некорумпираног, принципијелног, блиског Западу), лидер "Самоопредељења" један је од екстремнијих политичара на Косову. Иако више пред судом нема терет оптужби за ратне злочине (ухапшен је 1999. због оптужби за тероризам и осуђен на 15 година затвора, али је аболиран 2001. године), данас сваким својим наступом јасно ставља до знања да не жели никакве преговоре са Србијом по питању статуса Косова. Бриселски споразум за њега је издаја националних интереса; због "лоше" демаркације са Црном Гором одржавао је запаљиве демонстрације (са вреликим бројем приведених); наглашава да ЗСО није по мерилима косовског Устава, залаже се за уједињење са Албанијом.

Сада, са новим капиталом стеченим освајањем 26 одсто гласова на јунским изборима, по први пут има реалну прилику да преузме власт и постане премијер...

Хоћете ли ви бити нови премијер Косова?

Не може бити нове владе са старим режимом. Као кандидат за премијера предузећу све потребне мере за почетак и предвођење разговора за формирање нове владе. У првом реду ћемо разговорати са странкама коалиције коју чине Демократски савез Косова (ДСК), Алијанса за ново Косово, Алтернатива и Покрет за правду (у питању је коалиција око бившег премијера Исе Мустафе, прим. нов.), али и са појединим посланицима који су у склопу коалиције ПАН (коалиција око Тачија и Харадинаја, прим. нов.).

Ипак, искључиви сте и о Бриселском споразуму говорите негативно. Како бисте онда водили преговоре са Србијом?

Наш приоритет биће дијалог са Србима са Косова: имамо план за северне општине на Косову којим су предвиђене комбиноване економске и социјалне мере. Досадашњи дијалог који је вођен са Србијом у Бриселу није поставио никакве услове Србији, а разговара се о унутрашњим питањима Косова. Зато исход није могао бити праведан. Овај дијалог ствара утисак нормализације односа, али у суштини само продубљује етничке поделе. Ми у принципу нисмо против дијалога, него смо против дијалога који Косово претвара у тему, а Србију у оног који одређује агенду те теме. Србија треба да испуни низ услова јер много дугује Косову. Као влада Косова са Бриселом ћемо покренути дијалог о дијалогу са другим земљама Балкана, укључивши ту и Србију - дакле, један „дијалог о дијалогу“ са ЕУ.

Ваше изјаве о Србима су у најмању руку проблематичне и чине вас екстремистом. Какав је ваш став према српској мањини?

Од када је општина Приштина под власти „Самооопредељења“, у два села - унутар урбаног простора главног града Косова - у којима живе Срби, све иде у најбољем реду. Устав и наши закони гарантују заступање мањинских представника у парламенту и у влади, па и Срба. Не видимо Србе као Србију. Ми нисмо против Срба, али Србија је против нас. Проблем је у томе што је један део Срба са Косова инструментализован од Београда. Има оних који признају нашу заједничку независну републику и јавно, а још више то признају приватно. На Косову, Србија инструментализује локалне Србе преко „Српске листе”, која деформише вољу српских грађана. Погрешно је да Србе и Албанце видимо само као њихов национални идентитет. И Албанци и Срби нису одувек и свугде само Албанци и Срби: сви они имају своје социјалне улоге и професије, различите прошлости и снове за будућност.

Зашто доводите у питање легалност ЗСО, то је обавеза коју Косово упорно избегава?

Што се тиче Заједнице српских општина, констатовано је преко Уставног суда да је Бриселски споразум по том питању у колизији са чак 23 члана Устава! ЗСО је пројекат Београда, а не Срба на Косову. Корумпирана власт у Приштини је то прихватила. Путем ЗСО наступила би „федерализација“ Косова на „косовски“ и српски ентитет, при чему Србија не признаје Косово као суверену државу. Тиме ће се Косово претворити у другу Босну. То не можемо дозволити јер ником није у интересу да имамо нефунксионалну републику, па ни Србима са Косова.

Бројни су докази зверских злочина ОВК на Косову. Какав је ваш став о томе, да ли ће злочинци одговарати?

Имали смо Унмиик, па Хашки трибунал, па Еулекс, а сада нам стиже још један најновији суд. Нама треба универзална правда, а не додатни специјални судови који права грађана и правду за грађане потчињавају политичкој краткорочној стабилности. За све злочине постоје злочинци и они морају бити пронађени и изведени пред суд. Не верујем да је УЧК (ОВК) спровела ратне злочине, али верујем да је било појединаца који су се крили иза њеног имена знајући народну подршку коју има УЧК.

Зашто упорно форсирате формирање војске Косова?

Народ Косова треба да ставља на дневни ред његово право за одбрану, исто као и други народи. Косову је потребна војска за мир. Оружане снаге Косова биће институција која ће нам гарантовати безбедност, али и партнерство са нашим савезницима - Албанијом, САД, и интеграцију у НАТО. У односу на Србију, која годишње издваја 500 милиона евра за војску, садашњи буџет Косова за косовске сигурносне снаге издваја 50 милиона евра годишње. Косово треба да гради своју војску сразмерно броју становништва. Имамо око два милиона становника, а према неким студијама добро је да један одсто становништва буде заступљено на пољу сигурности, заштите и одбране, што би значило да ћемо у укупно у редовима полиције и војске имати од 18.000 до 20.000 припадника.

(Блиц - Михаило Јовићевић) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер