петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Алексеј Вјазовски: У Европи јача жеља за чврстом руком
Хроника

Алексеј Вјазовски: У Европи јача жеља за чврстом руком

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. август 2011.

Већ данас је јасно да само строге реформе могу да покрену европску економију са нуле, па чак и из минуса. А то је болни лек. За године заједничког живота зона евра је постала јединствени организам, у којем проблем јетре одмах се одражава на стање зуба. Зато треба ићи на крајње мере, а не засипати дужнике новцем, инсистира економиста Игор Николајев.

- Помоћ од много милијарди нема позитиван резултат. Помагали су Грчкој, прошла је година, ситуација се још погоршала. И судећи по економским показатељима Грчке, пад економије за преко 6% означава да перспективе отплате дугова постају све магловитије. Овај чир ће морати да се оперише.

Увећати фонд финансијске стабилности сценарио је који највише одговара, сматра аналитичар Алексеј Вјазовски:

- Ако приход на основу 10-годишњих облигација Италија порасте и приближи се до психолошке границе од 7%, после које, како сматрају многи економисти, влади постаје тешко да рефинансира своје обавезе, онда ће ова ситуација натерати европске чиновнике да донесу тешке и непопуларне одлуке. Међу њима и о стварању тржишта европских дугова. То ће дозволити да се размаже ризик једне земље по читавој зони евра.

Француска подржава ову варијанту – то је јасно: као велики поверилац државних облигација Грчке, Шпаније и Италије, она већ скоро недељу дана живи под претњом смањења рејтинга. Чак ако се ове хартије од вредности појаве, земље ће плаћати по већ постојећим дуговима, сматра лидер блока ХДС/ХСС у Немачкој Ханс Михељбах.

- Поједине земље треба да консолидују своја домаћинства. Неопходно је такође ојачати стабилизациони пакет са санкцијама за разне земље, а дужничка кочница за неке државе би била одличан залог за будући развој.

Контрааргументе наводи Алексеј Вјазовски.

- Проблем зоне евра није у периферним земљама, већ у томе што европски чиновници нису могли до краја да доведу интеграционе процесе. Тако је била уведена јединствена валута. То је врло паметан и економски заснован корак, који је увећао конкурентност робе и стимулисао трговину унутар зоне евра. Али истовремено се није ни појавило јединствено тржиште државних дугова, такозване еврооблигације.

За сада се не зна куда ће се покренути тај процес даље. Како показују анкетирања, у Европи расте жал за чврстом руком: у Немачкој о томе мисли сваки трећи, а у Португалији и Шпанији таквих је 60%. Остаје питање да ли ће се Европљани сложити да та јака рука спроводи економске реформе, ингоришући не само њихово мишљење, већ и потребе.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер