четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Алексеј Пушков: Србија не би требало да пређе преко црвених линија када је Косово у питању
Хроника

Алексеј Пушков: Србија не би требало да пређе преко црвених линија када је Косово у питању

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 16. јун 2015.

Председник Одбора за међународне односе руске Државне думе Алексеј Пушков указао је народним посланицима Скупштине Србије на постојање црвених линија које Србија не би требало да пређе када је у питању стање на Косову и Метохији.

Пушков је упознао чланове Скупштинског одбора за КиМ са руским виђењем ситуације у јужној српској покрајини и подвукао да постоје црвене линије које не би смеле да буду пређене. Док их сама не пређе, Србија ће имати пуну подршку Русије.

„Црвене линије би свакако биле, а ја се са тим слажем, чланство Косова у Уједињеним нацијама, јер тада би Косово било у пуном смислу међународно призната држава, а он је такође споменуо и чланство у Савету Европе“, каже председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун.

Чланови одбора за Косово и Метохију су са своје стране упознали Пушкова са ставовима по питању косметске кризе, статуса КиМ и процеса нормализације односа, каже Дрецун.

„Изразио сам захвалност Руској Федерацији на пуној подршци коју нам пружа свих ових година у одбрани територијалног интегритета и изразио сам наду да ћемо и надаље имати ту подршку“, каже Дрецун.

Алексеј Пушков је одржао и састанак са Групом пријатељства Русије у Народној скупштини. Председник те групе Александар Мартиновић каже да су на састанку размењена мишљења о међупарламентарној сарадњи између Србије и Русије и о најактуелнијим политичким темама које су интересантне за обе земље.

 „Задовољство ми је што могу да кажем да имамо готово усаглашене ставове о готово свим најважнијим питањима са којима се суочавају и Србија и Русија“, каже Мартиновић.

Према његовим речима, посланици су изразили своја очекивања да ће сарадња са Русијом бити продубљена, како на политичком, тако и на економском плану, зато што грађани Србије у Руској Федерацији препознају искреног и правог пријатеља.

(Никола Јоксимовић – Спутњик)

"Србија у процепу између Русије и Запада"

Србија се налази у процепу између Русије и западних држава зато што је једина земља у Европи која тежи уласку у ЕУ али која одбија да уведе санкције Русији.

То је оцена председника Комитета за међународне односе доњег дома руског парламента Алексеја Пушкова.

"Србија није једина земља на тој вододелници али је можда највидљивија. Она се налази у процепу између две крупне геополитичке формације, не само зато што је већ била подвргнута агресији већ и зато што је једина земља Европе која тежи уласку у ЕУ али која одбија да уведе санкције Русији", рекао је Пушков за лист "Политика".

Према његовој оцени, такав положај не доводи у питање безбедност Србије јер како је рекао, тренутно на Балкану, "осим ако не буде неких веома активних спољних покушаја дестабилизације", нема довољно "горива" за регионални рат.

Упитан да ли ће Русија уложити вето у Савету безбедности УН на британски предлог резолуције о Сребреници, Пушков је рекао да је Москва "увек подржавала Србију када је она јасно исказивала своју позицију" и да је "увек бранила њену безбедност и суверенитет".

"Пројекат британске резолуције је пре свега начин притиска на Србију, која не пристаје да уведе санкције Русији. Претпостављам да је резолуција форма у којој се Србији шаље сигнал крајњег незадовољства појединих западних кругова. То је и покушај да се негативно утиче на односе Србије са БиХ, да се супротставе Београд и муслимани на Балкану. Трећи разлог је да се још једном потврди исправност агресије НАТО против Југославије", оценио је Пушков.

Коментаришући да ли ће Турски ток проћи кроз Србију, Пушков је рекао да је у овом тренутку рано говорити о томе као и да је сада најважније да тај пројекат успе на нивоу Русије и Турске.

"Мислим да се Анкара неће одрећи Турског тока, јер јој он даје много већу политичку и економску тежину на Блиском Истоку и у јужној Европи, тако да би Турски ток могао да добије и наставак у облику дистрибутивне мреже гасовода кроз Европу, укључујући и Србију", казао је члан Државне думе Русије.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер