Алексеј Фролов: Гаспромове резерве довољне су за потрошњу у наредних пола века

Нови Уренгој -- Гаспромово поље "22" у Сибиру, чији ће гас тећи и Јужним током, достићи ће годишњу производњу од девет милијарди кубних метара гаса годишње.

Колико су велике количине гаса које "вади" руски гигант Гаспром може се видети и по томе што само пробно поље "22" већ производи 1,5 милијарди кубних метара гаса годишње, што одговара количини од око 70 одсто годишњих потреба Србије.

Представници Гаспрома, највећег произвођача гаса у свету, рекли су извештачу Танјуга, који је посетио поље "22", да то предузеће стално шири производњу и осваја нова гасом богата пространства Русије.

Новинар Танјуга је могао да се увери у моћ Гаспрома, који се убрзано развија чак и на простору Поларног круга, где је све оковано снегом и ледом.

Поље "22" је најсавременији погон у северозападном делу Сибира. Од укупно 22 гасна поља предузећа, Гаспром производња Нови Уренгој је специфична и по томе што је просечна старост запослених 38 година, а стручњаци и радници млађи од 35 година чине чак трећину колектива.

Технички директор поља "22" Алексеј Фролов каже да тај погон у северозападном делу Сибира производи и 800.000 тона гасног кондензата, док ће са пуним капацитетима производити 2,8 милиона тог кондензата.

Гаспром производња Нови Уренгој има у Јамалсконенечком округу више од 2.800 бушотина, два налазишта нафте, пет поља за производњу гасног кондензата, пет станица за хлађење гаса, 17 компресорских станица за гас и гасни кондензат и две станице за њихово пречишћавање.

Фролов најављује да ће у наредном периоду бити направљено још двадесетак бушотина за експлоатацију гаса.

Нови Уренгој је гасна престоница Русије и ту се налази највеће копнено налазиште природног гаса у свету, а једино су већа налазишта на морском дну у Катару и Ирану.

Према речима Фролова, Гаспром производња Нови Уренгој годишње производи око 100 милијарди кубних метара гаса, а процењује се да укупне резерве његових налазишта износе чак више од 10.000 милијарди кубних метара гаса.

Те резерве су, како наглашава, довољне за потрошњу у наредних најмање 45 година.

Нови Уренгој са своја 22 гасна поља ствара између 30 и 40 одсто укупног профита руског гиганта Гаспрома.

Гас се на Гаспромовом пољу "22" вади са дубине од 4.000 метара, где притисак достиже 600 бара, а темепратура гаса износи 110 степени.

На том пољу сировина садржи до 50 одсто гаса, а задовољавајући садржај гаса је већи од 30 одсто.

У Новом Уренгоју живе припадници 54 националности, а град се налази на око 60 километара од Поларног круга. У том граду се темепратуре спуштају и до минус 50 степени.

Нови Уренгој је основан 1973. године и у том граду постоји Улица 26. конгреса КП Совјетског Савеза, када је донета одлука да се ту истражује и експлоатише гас и нафта.

Упркос томе што град "живи" од екслоатације гаса, у њему постоји споменик са ликом жене која симболизује мајку и отаџбину. Она у једној руци држи чашу са "благом земље", а другом руком упозорава да се мора водити рачуна о природи која је само једна.

У Новом Уренгоју је основан и први музеј у Русији посвећен експлоатацији природног гаса.

Назив Нови Уренгој има више значења, али се најчешће везује за "проклето место", јер су га, како кажу, јелени заобилазили због гаса.

Гас из Новог Уренгоја ће потећи и гасоводом Јужни ток у Србији, како је предвиђено већ крајем 2015. године. Деоница Јужног тока у Србији ће имати годишњи капацитет од 40 милијарди кубних метара.

Градња деонице Јужног тока у Србији званично је почела 24. новембра 2013. и планирано је да буде завршена за две године, чиме би Србија добила други правац снабдевања руским гасом.

Вредност тог дела пројекта је 1,9 милијарди евра, а реализоваће га предузеће Јужни ток Србија, у којем Гаспром има 51 одсто, а Србијагас 49 одсто власништва.

(Танјуг)