субота, 06. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александра Смиљанић: Грађани треба да спрече продају Телекома
Хроника

Александра Смиљанић: Грађани треба да спрече продају Телекома

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 12. новембар 2010.

Александра Смиљанић, некадашња министарка за телекомуникације у интервјуу за „Печат“ говори о позадини продаје „Телекома Србије“ у режији режима, као и о потреби шире друштвене акције путем које би се спречило продавање једног од најзначајнијих државних предузећа

„Продајом 'Телекома Србије' Влада Србије прави фаталну грешку. Најчешће образложење за приватизацију 'Телекома' је да држава није способна да ефикасно води ту фирму, иако је чињеница да су у много либералнијим земљама, попут Белгије, Италије, Словеније, Финске, Данске или Норвешке, компаније које су пандан 'Телекому' и даље у власништву државе“, ставови су које износи за „Печат“ др Александра Смиљанић, некадашњи министар за телекомуникације у Влади др Војислава Коштунице (2007-2008).

Повод за разговор са др Александром Смиљанић је најновија владина најава продаје једног од највиталнијих предузећа у Србији – „Телекома Србије“, као и њено јавно изношење податка да је стварна вредност много већа, а да само ове три компоненте „Телекома“ – број корисника, оптичка и приступна мрежа – вреде више од 5,5 милијарди евра.

Чак је и актуелна министарка за телекомуникације Јасна Матић, изјавила да Србија „нема традицију корпоративног управљања“!

При том је у претходним бројевима „Печата“ истакнуто зашто је Влада Србије признала да је свесно одобрила подизање цена телефонске претплате четири пута, и цену импулса два пута, пред планирану приватизацију „Телекома“ и тај новац из џепова својих грађана и институција обезбедила будућем купцу као сигуран и велики профит. Такође, у „Печату“ је истакнуто ко би и зашто да прода „Телеком“ и које су последице те продаје.

Како коментаришете саопштења представника Владе Србије поводом најаве продаје „Телекома Србије“?

- Изјаве представника власти је тешко пратити, неповезане су и нелогичне. Из њих је јасно да је одлука да се прода „Телеком“ донета без икакве анализе последица које оваква продаја може имати.

Да ли имате утисак да и у самој владајућој коалицији не постоји јединствено мишљење да „Телеком“ треба продати?

- Ја желим да верујем да има људи у владајућој коалицији који схватају да је одлука о продаји „Телекома“ погрешна и да се са њом не слажу. Међутим, ако такви политичари постоје, они нису јавно показали своје неслагање. Ово је врло чудно и разочаравајуће, јер смо видели неслагања у владајућој коалицији по много мање важним питањима.

Да ли је потребно да се направи једна шира друштвена акција не би ли се спречила продаја „Телекома“?

- Друштвена акција већ постоји, али било би добро да се прошири. У ширем контексту, битно је да наши грађани науче да препознају и разумеју своје интересе, а затим да се боре за њих.

У више наврата јавно сте истакли зашто је значајно да „Телеком“ остане у власништву државе Србије. Можете ли да поновите те разлоге?

- „Телеком“ има готово целокупну фиксну телекомуникациону инфраструктуру у Србији. Продаја „Телекома“ је еквивалентна продаји целе путне мреже у области саобраћаја. У ову мрежу је улагано више од 100 година, тако да се ниједној другој компанији не исплати градња овакве мреже. Из тог разлога, оператори који су настали од телефонских оператора убедљиво доминирају на телекомуникационим тржиштима свих земаља. Када се продаје фирма која неће имати притисак конкуренције можемо очекивати само лоше последице: више цене, мање инвестиција и отпуштање великог броја запослених, што значи и лошије услуге. Даље, губимо велики профит „Телекома“ који сад иде у буџет. На крају, држава губи и сваку контролу над огромним приходом „Телекома“ од готово милијарду евра. Држава, уколико поседује „Телеком“, кроз њега може да подстакне развој домаће привреде тако што ће „Телеком“ куповати производе и услуге од домаћих фирми. Доминантни власници свих заинтересованих купаца „Телекома“ су стране државе. Ти оператори, евентуални купци „Телекома“, ће самим тим форсирати фирме кооперанте из својих земаља, што ће значити одливање не само профита него и значајног дела прихода из Србије у неку другу земљу.

Рекли сте да само три компоненте „Телекома“ – приступна фиксна мрежа, мобилна телефонија и мреже Републике Српске и Црне Горе – вреде више од 5,5 милијарди евра. Можете ли нам рећи нешто више о стварној вредности „Телекома“?

- Та моја груба процена да је вредност „Телекома“ виша од 5,5 милијарде евра не укључује бројне централе по Србији, оптичку мрежу која повезује ове централе, интегрисање свих делова „Телекомове“ мреже, софтвер, и многе друге тешко процењиве вредности. С обзиром на то да све информације које се размене у Србији иду преко „Телекомове“ мреже, можемо рећи да је његова вредност непроцењива. Наиме, информације су кроз целу историју биле највеће благо.

Како сад ствари стоје, део акција „Телеком Србије“ биће продат готово за исту суму колико је плаћен „Телеком Српске“?

- Отприлике тако, у једној од поменутих опција Србија ће продати контролни удео „Телекома“ за исто новаца колико је уложила у 65 одсто „Телекома Републике Српске“, који покрива шест пута мање тржиште.

Да ли су Хрватска, Црна Гора и Македонија погрешиле што су продале своје оператере?

- Званични подаци показују да су ове земље лоше прошле са продајом својих оператора. Цене телекомуникационих услуга су значајно више него у Србији, инвестиције су мање, а отпуштен је велики број запослених. При томе није отпуштен вишак запослених, већ је заправо створен мањак. Наиме, анализа показује да је број корисника по запосленом много већи у овим земљама него у земљама које нису продале своје операторе као што су Немачка, Белгија, Француска, Србија, Словенија и друге.

Неки политичари тврде да ће страна фирма више инвестирати?

- С обзиром на то да ће страни купац заправо желети да извуче што већи профит, можемо очекивати мање инвестиције. То показују искуства земаља региона које су продале своје операторе, а и наше лично искуство. Наиме, када је наша Влада откупила „Телеком“ 2002. године од Италијана, инвестиције су скочиле преко 2,5 пута на годишњем нивоу.

Зашто је процена „Телекомових“ ресурса тако ниска?

- „Ситигруп“ је проценио вредност „Телекома“, која је много нижа од његове стварне вредности. Могла се очекивати ниска процена јер је „Ситигруп“ корпоративни брокер „Дојче Телекома“, једног од заинтересованих купаца. Зашто је наша Влада одлучила да ангажује „Ситигруп“ знајући за његову везу са „Дојче Телекомом“, јесте велико питање које тражи одговор.
Шта све мора да се догоди да би власт одустала од продаје „Телекома“?

- Ја увек имам наду, да ће људи на власти схватити да продаја „Телекома“ није у интересу државе и грађана, па ни људи на власти јер су и они грађани наше државе.

Да ли сматрате да би после евентуалне продаје „Телекома“ убрзо уследила и распродаја преосталих јавних предузећа од националног значаја у Србији, попут Електропривреде Србије (ЕПС-а)?

- Нема се утисак да они који тренутно доносе одлуке имају визију или вољу да покрену српску економију, па мислим да ће они наставити да распродају имовину да би добили средства за пуњење државног буџета, а вероватно и да би остварили личне интересе. То је уосталом најављено у Закону о бесплатним акцијама чија је улога, по мом дубоком уверењу, била да придобије подршку грађана за распродају инфраструктурних предузећа, односно да збуни грађане.

Аутор: Угљеша Мрдић

(Печат, 11.11.2010.)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер