Aleksandr Barencev: Avganistanski narkotici izazov svetskoj zajednici

U radu foruma „Avganistanska narko-proizvodnja – izazov svetskoj zajednici“održanog 9. i 10. juna u Moskvi učestvovali su predstavnici iz preko 40 zemalja, delegati OUN, ŠOS (Šangajske organizacije za saradnju), OSKB (Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti) i NATO. Među učesnicima su bili i zamenik generalnog sekretara OUN, izvršni direktor Uprave za narkotike i kriminal Antonio Kosta, predsednik Međunarodnog komiteta za kontrolu narkotika OUN Hamid Godse, zamenik direktora Uprave administracije predsednika SAD za pitanja državne politike u oblasti kontrole nezakonitog prometa narkotika Patrik Vord, ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, zamenik ministra za ekonomski razvoj Rusije Igor Manilov, šefovi anti-narkotičkih i pravosudnih resora niza zemalja, predstavnici društvenih organizacija, religioznih konfesija, naučnici, državni i politički rukovodioci.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je u svom izlaganju na forumu saopštio, da je utvrdio Strategiju državne anti-narkotičke politike Ruske Federacije do 2020. godine. Rusija je izjavila da je spremna uložiti maksimum napora u cilju stvaranja međunarodne anti-narkotičke koalicije. Suštinu te inicijative obelodanio je šef Državnog anti-narkotičkog komiteta, direktor Federalne službe za kontrolu prometa narkotika Viktor Ivanov. Rusija predlaže sedam doslednih koraka u pravcu eliminacije heroinske opasnosti po mir. Ruski plan za likvidaciju proizvodnje narkotika u Avganistanu dobio je naziv „Raduga-2“. Moskva smatra neophodnim da OUN problem avganistanskih narkotika zvanično podigne na „nivo opasnosti po međunarodni mir i bezbednost“.

Po rečima Viktora Ivanova, u Avganistanu, gde sada ima oko milion narko-zavisnika (uglavnom su to pušači opijuma), sa oduševljenjem je podržan predlog ruske strane. Prema podacima zapadnih eksperata, sadašnja generacija dece Avganistana praktično je izgubljena: kod novorođenčadi koja sa majčinim mlekom ne dobijaju opijum, nastaje već poznati apstinencijski sindrom.

Prema informaciji OUN i MMF, godišnja suma prihoda od nezakonitog prometa narkotika u svetu iznosi oko 600 milijardi dolara. To je kolosalni biznis – 7,6 procenata obima svetske trgovine. 70 procenata finansija, kojima raspolažu najveće kriminalne grupacije, stečeno je od narkobiznisa. Maksimalni prihod donosi prodaja heroina: između 300 i 2000 procenata. U SAD narkomani dnevno troše od 30 do 50 dolara. U Nemačkoj konzument heroina dnevno troši 150 evra, dok heroinski narkoman u Rusiji svakog dana potroši između 1200 i 2000 rubalja.

Prihodima od realizacije avganistanskih narkotika finansiraju se neredi i bune u raznim delovima sveta – u Zapadnoj Evropi, Rusiji, Centralnoj Aziji (u poslednje vreme – u Ferganskoj kotlini), i na Severnom Kavkazu.

Danas Avganistan proizvodi dva puta više opijata nego ceo svet pre deset godina. U 2010. godini Avganistan je izbio na prvo mesto u svetu po proizvodnji hašiša, pa je njegova žetva dostigla tri hiljade tona. Svake godine od avganistanskih opijata umire više ljudi nego od bilo kog drugog narkotika u svetu – do 100 hiljada ljudi. Ukupno avganistanski opijum konzumira 15 miliona ljudi, od toga dve trećine upotrebljava heroin. Osnovna masa potrošača avganistanskih narkotika nalazi se u Rusiji, Iranu i zemljama Evropske unije.

Istovremeno, Zapad još nije do kraja svestan dimenzija avganistanske narko-opasnosti. Ako se u Centralnoj Aziji zadržava pet procenata heroinske bujice iz Avganistana, a u Rusiji oko 40 procenata, znači da kada narkotik stigne do Balkana njega više nije moguće zadržati. A Kosovo je praktično klasični primer narko-države, generalni distributer avganistanskih narkotika u svetskim razmerama.

„Ciljevi anti-narkotičke deklaracije OUN su propali, NATO nije uništio narkotike i, po svoj prilici, ne namerava da se time pozabavi, - kaže šef ruske službe za kontrolu prometa narkotika Viktor Ivanov. „OUN su umnogome skrajnute od realizacije programa u toj sferi, prenevši zadatke u kompetenciju NATO, a NATO je sa svoje strane odgovornost za borbu protiv narko-proizvodnje u Avganistanu spustio na nacionalni, pa čak i provincijski nivo te zemlje“.

Brojke, koje pokazuju kako se NATO „bori“ protiv avganistanske narko-industrije, prosto zaprepašćuju: za dve godine (2007-2009.) broj hapšenja narko-dilera u Avganistanu smanjen je za 13 puta, a broj likvidiranih narko-laboratorija za 10 puta (sa 248 na 25).

Godišnje dotacije EU i SAD za „alternativnu“ poljoprivredu u Avganistanu u visini od 0,5 milijardi dolara troše se ne zna se zašta i ne dovode do smanjenja setvenih površina, dok su u Kolumbiji godišnji troškovi u iste svrhe desetostruko manje (50 miliona dolara), ali u kombinaciji sa hemijskom obradom žbunja koke daju impresivne efekte. Efikasnost likvidacije narko-plantaža u Kolumbiji je za 40 puta (!) veća nego u Avganistanu.

Ruska diplomatija trebalo bi da ima na umu, da avganistanska narko-proizvodnja nijednom još nije bila predmet specijalnog razmatranja Saveta bezbednosti OUN. Pažnja koja se tom problemu pridaje na Zapadu nije dovoljna. Za primer mogu poslužiti dokumenti Londonske konferencije o Avganistanu, gde se od 34 tačke Izjave samo u 27-oj nejasno pominju narkotici.

Planom „Raduga-2“, koji je predložila Rusija, među drugim merama, predviđa se:

- likvidacija kulture opijumskog maka putem iskorenjivanja setvenih površina;

-uključivanje u spisak sankcija OUN avganistanskih 'lendlordova', koji ustupaju pripadajuće im zemljište za uzgajanje maka, sačinjavanje katastarske evidencije zemljišta u južnim provincijama Avganistana;

-uključivanje u mandat ISAF kompetencija i obavezu uništavanja plantaža opijumskog maka u Avganistanu;

-razvoj operativne saradnje državnih specijalnih službi, razmena obaveštajnih podataka, uključujući o mestima dislokacije narko-laboratorija, i isporuka sirovina za proizvodnju narkotika itd:

-zajedničke akcije na planu obuke avganistanskih narko-policajaca.

Paralelno je u Avganistanu potrebno razvijati energetiku, vršiti elektrifikaciju zemlje, otvoriti najmanje dva miliona novih radnih mesta. A kao početna mera, neophodno je uništiti najmanje 25 procenata setvenih površina opijumskog maka. Pozitivno iskustvo postoji: u SAD i zemljama Latinske Amerike pomoću metoda raspršivanja hemijskih supstanci uništeno je 75 procenata zasada koke.

U samom Avganistanu, kako smo već naveli, predlog Rusije izazvao je najšire pozitivno odobrenje u puštunskim društvenim krugovima, pored ostalog u provinciji Gilmend – heroinskoj žitnici sveta. Naročito se pozdravljaju inicijative Moskve za uvođenje sankcija bogatim lendlordovima (uključujući sačinjavanje katastra i spiska vlasnika plantaža maka) i uništenje setvenih površina opijumskog maka. List „Hatmadgar“, koji izlazi na paštunskom jeziku, objavio je obimni članak sa izrazima solidarnosti avganistanskih Paštuna sa Rusijom.

Sada su neophodna dela kojima se dokazuje da pravilno izgovorene reči predstavnika Rusije na Moskovskom forumu „Avganistanska narko-proizvodnja – izazov svetskoj zajednici“, nisu otišle u vetar.

(Fond strateške kulture)