четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Вулин: Србија није увела и неће уводити санкције Русији. Европа је скуп територија, не скуп држава, нити их ко шта пита, нити о себи сами одлучују
Хроника

Александар Вулин: Србија није увела и неће уводити санкције Русији. Европа је скуп територија, не скуп држава, нити их ко шта пита, нити о себи сами одлучују

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 28. мај 2022.

Министар унутрашњих послова Александар Вулин изјавио је да Србија није увела и неће уводити санкције Русији.

„Европа је скуп територија, не скуп држава, нити их ко шта пита, нити о себи сами одлучују, други им бирају и пријатеље и непријатеље. Србија је једна од последњих држава у Европи, држава која није увела санкције Русији и неће уводити санкције Русији“, рекао је он на „Крајишком црквено-народном сабору ‘Крушедолска звона 2022′“ код манастира Крушедол на Фрушкој гори, пренео је његов кабинет.

Вулин је рекао да Срби, без обзира где живе, морају да буду „јединствен политички народ“ и да о националним питањима заједно доносе одлуке.

Он је оценио да "други" не воле кад Србија "проговори", јер то значи да је Србија "јака и уједињена".

"Није Република Српска настала вољом великих сила, већ је настала потребом српског народа да се јасеновачки геноцид никада више не понови, да више ниједно српско дете не остане без заштите своје државе. И зато, не пуштамо више никад никоме да одлучује о нама уместо нас", казао је он.

"Крајишки црквено-народни Свесрпски сабор 'Крушедолска звона 2022'" по 16. пут су код манастира Крушедол приредили Удружење Срба из Хрватске, Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Завичајни клуб "Славонија" из Инђије и Епархија Сремска.

У манастирској цркви служени су литургија и парастос за све Србе који су погинули и нестали током 20. века, а после "трпезе љубави у манастирској благоваоници", испред манастира је изведен културно-уметнички програм, као "смотра духа и народног стваралаштва изворних мушких и женских певачких група и више КУД-ова која чувају и негују обичаје, фолклор и традицију завичаја", а учествовале су и групе из Републике Српске, објавили су организатори Сабора.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер