Александар Тијанић: Томислав Николић је у праву, прихватам отказ

Синоћ је, у директном телевизијском преносу емисије „Сведок“ (РТС), изразито проевропски лидер напредњака - Томислав Николић, пред 1.471.000 гледалаца, отпустио Александра Тијанића, генералног директора медијског Јавног сервиса Србије.

Без икаквог отпора, понизно као кадавер, прихватам пресуду једног од двојице најмоћнијих Срба. Почињем са паковањем. Одлазим са РТС-а. Такав је, каже Николић, европски ред.

Не помажем, довољно, њему да дође на власт. Треба да одем. Не помажем овима да оду са власти. Треба да одем. Нисам подупр'о да избори буду већ за осам месеци. Смена. Ништа нисам урадио да европејац умре у штрајку без неопходних супстанци. Једноставно, заслужио сам све што ме стигло.

Изнад свега, директни сам кривац што овај РТС, ич' не личи на онај РТС. Томислав је, очигледно, одлуку донео на темељу свог тумачења европске праксе по којој се генерални директори јавних сервиса у ЕУ именују преко телефона али се зато смењују преко „телевизора“.

Немам примедби. Не пада ми на памет да се испречим насред наше џаде ка Европи. Још мање, ко сам (бре) ја да оспоравам право Томиславу да ме из свог „медијског цегера“ извуче за уши, као Душка Дугоушка, и баци у лонац. Имам права само да кажем – „Комшија, ова страна је печена. Окрени ме“. На мом примеру, а пре избора, Србија треба да види како ће ствари тећи после избора.

Не само да одлазим, већ одлазим „ожарен“ радошћу што ме Томица почаствовао статусом огледног примерка за почетак сређивања малаксале Србије. Позивам друге уреднике, директоре, функционере, премијере, председнике, саветнике... да следе мој пример. Шта је у томе страшно? У Европи, чим опозиција неког прозове, тај легне добровољно мртав. То је најмање што може да учини за своју земљу.

Ипак, сувише познајем Србе. Знам да има јаничара који ће, злонамерно, напасти Николићеву одлуку да ме смени. Писаће на разне европске адресе опширне пашквиле гадећи, како кажу – опседнутог европејца - Томислава. А ваљда сваки добронамерни грађанин зна да, међу нама, он важи за најистакнутијег, од свих, искрено ресетованих српских европејаца. Приговори су комични. Те, директор има још три године мандата; те, имаћемо проблем са медијским испитом којег Србија ускоро полаже у Бриселу; те, буниће се европске институције и новинарска удружења ; те, био је јавни конкурс; те, по закону је за смену надлежан Управни одбор. Хм. Бедно. Само трице и кучине мрзовољних душебрижника који успоравају наш пут тамо где смо кренули. Такви хоће да се држе закона, као пијан плота. Што рек'о наш Маршал.

Нећу се помирити са оспоравањем Томице. Лично шаљем десетине писама на све европске адресе, снажно подржавајући, само наизглед , евроатлански кржљаву одлуку о мојем дегажирању преко половине терена. У исповедној прози, признаћу да сам обимно грешио, верујући у другачију верзију европеизма, владавине закона, правну државу, односа извршне власти и јавних сервиса, одговорности лидера за јавно изговорену реч, политички мобинг, сејање страха... Грех на моју душу. Могу да се правдам једино недостатком школе. И својим невештим писањем.

Једноставно, Томина је задња. Томина је енергично – европска. То треба Србији. Доста је оклевања. Доста млитавости у држави, економији, друштву, медијима и приватном животу. Ако разумете ову малу игру речи. Што се мене тиче, подржавам сваку Томину акцију зарад чврстоће. На мене, у тој области, увек може да рачуна. Сад и убудуће.

На крају, једнако сам захвалан Николићу што ме је истовремено лишио галерије приватних политичких заблуда и оваквог посла. После седам тешких година, грдних промашаја и незаслуженог поверења српског, а милионског, јавног мњења, одлазим са РТС. То је моја, коначна, неопозива одлука. Још данас, без жала и чемера, без гркости у срцу – почињем да се пакујем. Неће ми требати дуго. Рачунам, свега три године и два месеца. Толико фали до истека мог мандата. Немојте ме задржавати. Трећи мандат је - европски неприхватљив.