Александар Попов: Одустајање од ЕУ Србију би одвело у изолацију

После тезе „и Косово и Европа” која је претходних година пласирана грађанима Србије из државног врха, актуелни званичници ових дана све отвореније наговештавају могућност преиспитивања европског курса земље.

Наиме, након покушаја потпредседника Валде и шефа ресора одбране и свих безбедносних служби Александара Вучића да ублажи реторику премијера Ивице Дачића који је критиковао поједине земље ЕУ због условљавања Србије у процесу европских интеграција, јуче је уследило још једно „упозорење” Бриселу, и то од председника државе Томислава Николића – да бисмо могли и одустанети од Европе ако се као услов постави признавање Косова.

Директор Центра за регионализам Александар Попов сматра да такве поруке показују да је наш државни врх „у конфузији и не зна шта хоће”. Он је, међутим, упозорио на то да такви гафови неће импресионирати Брисел, већ би могли бити погубни за грађане Србије. Истакао је и да би у случају одустајања Србије од европског пута највећи губитник била Војводина, као њен најевропскији део. 

– То што се тренутно дешава на политичкој сцени Србије никако није добро и мислим да је последњи тренутак да се наш политички врх уозбиљи и да јасно каже каква је наша позиција, уместо што узнемиравају грађане разноразним конфузним порукама. Ако неко мисли да ћемо тиме импресионирати Брисел, тај се јако вара – оценио је Попов за „Дневник”.

По његовим речима, дисонантни тонови унутар владајуће коалиције показују да не постоји јасна стратегија ни о европским интеграцијама нити о начину на који треба водити дијалог између Београда и Приштине, а који ускоро треба да буде настављен у Бриселу. Он сматра да су наши званичници морали да воде „много озбиљнију и финију политику и дипломатију и да осмисле процес наставка дијалога с Приштином, односно да дефинишу каква ће ту бити позиција Србије”. Попов каже да овако није никоме јасно шта је наш циљ.

– Да ли је то утврђивање пазара тако што ћемо ми постављати још тврђе услове? Па то се већ показало погрешним током деведесетих година прошлог века, због чега смо и тако лоше прошли. А, ако је, пак, реч о стварној намери владајућег естаблишмента да се одустане од европских интеграција, онда то треба јасно да саопште грађанима, те да им кажу и која је цена таквог заокрета, односно шта нас чека у том случају, од укидања „белог шенгена” до полуизолације у коју бисмо доспели и таворили на ивици развијене Европске уније – напомиње Попов.

Он је навео да је и у претходним годинама било доста тумарања на европском путу и цинцулирања паролом „и Косово и Европа”, али да сад имамо „показивања мишића Бриселу” и „јуначење нове власти”, уз тезе о подели Косова. А „те карте”, по његовим речима, више нису у игри, нити могу ојачати нашу позицију на преговорима у Бриселу.

– Зато све то звучи прилично неозбиљно, а што у Бриселу могу схватити и као поруку да нама заправо није ни стало до придруживања ЕУ – оценио је он.

Попов указује и на то да би у случају одустајања Србије од европских интеграција Војводина, као њен најевропскији део, била највећи губитник такве политике. Он каже да је Војводина већ у незавидном положају и због тога што „постоје тенденције да јој се оспори део ионако фасадних ингеренција„.

– И то је Уставни суд већ учинио. Апсурдно је да се централна власт тако односи према делу земље који једини има капцитете да целу Србију вуче у европском правцу. Уместо да се то позитивно вреднује, Војводини се оспорава канцеларија у Бриселу, оспоравају јој се надлежности, финансирање... – навео је Попов.

Он напомиње да се то дешава успркос најавама премијера Ивице Дачића да војвођанска аутономија неће бити угрожена. Додаје да је и након његовог недавног доласка у Бановину и састанка с председником Покрајинске владе Бојаном Пајтићем, јасно „да се ипак ни о чему нису договорили”.

Питање аутономије остало отворено и након састанка Дачића и Пајтића

- Питање аутномије остало је отворено и након састанка Дачића и Пајтића. И стиче се утисак да се у Београду ишчекује да се на неки начин ослаби преговарачка позиција Покрајине, можда отварањем неких афера, како је то и најавио министар Велимир Илић који је сручио силне оптужбе на војвођаснки Фонд за капитална улагања - сматра Попов, који упозорава да би у том случају „ствари кренуле у веома лошем правцу”.

Он не види могућност да се Вовјодина таквим тенденцијама супротстави, како због чињнеице да за то нема ни нституционалне механизме, тако и због тога што је ослабљена и на политичком плану, а пошто је ДС као кључна странка покрајинске власти забављена унутарстарначким раздорима. Попов каже да би војвођанска власт могла да иницира уставне промене , али је и сам скептичан у погледу успеха такве иницијативе, „с обзиром на то да владајућу већину републичком паралемнту имају странке које нису склоне војвођанској аутономији”.

(Дневник)